¹En het is geschied, als Jezus al deze woorden geeindigd had, dat Hij tot Zijn discipelen zeide:

¹И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

²Gij weet, dat na twee dagen het pascha is, en de Zoon des mensen zal overgeleverd worden, om gekruisigd te worden.

²Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

³Toen vergaderden de overpriesters en de Schriftgeleerden, en de ouderlingen des volks, in de zaal des hogepriesters, die genaamd was Kajafas;

³Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

⁴En zij beraadslaagden te zamen, dat zij Jezus met listigheid vangen en doden zouden.

⁴И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

⁵Doch zij zeiden: Niet in het feest, opdat er geen oproer worde onder het volk.

⁵И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

⁶Als nu Jezus te Bethanie was, ten huize van Simon, de melaatse,

⁶А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

⁷Kwam tot Hem een vrouw, hebbende een albasten fles met zeer kostelijke zalf, en goot ze uit op Zijn hoofd, daar Hij aan tafel zat.

⁷Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

⁸En Zijn discipelen, dat ziende, namen het zeer kwalijk, zeggende: Waartoe dit verlies?

⁸А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

⁹Want deze zalf had kunnen duur verkocht, en de penningen den armen gegeven worden.

⁹Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

¹⁰Maar Jezus, zulks verstaande, zeide tot hen: Waarom doet gij deze vrouw moeite aan? want zij heeft een goed werk aan Mij gewrocht.

¹⁰А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

¹¹Want de armen hebt gij altijd met u, maar Mij hebt gij niet altijd.

¹¹Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

¹²Want als zij deze zalf op Mijn lichaam gegoten heeft, zo heeft zij het gedaan tot een voorbereiding van Mijn begrafenis.

¹²А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

¹³Voorwaar zeg Ik u: Alwaar dit Evangelie gepredikt zal worden in de gehele wereld, daar zal ook tot haar gedachtenis gesproken worden van hetgeen zij gedaan heeft.

¹³Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

¹⁴Toen ging een van de twaalven, genaamd Judas Iskariot, tot de overpriesters,

¹⁴Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

¹⁵En zeide: Wat wilt gij mij geven, en ik zal Hem u overleveren? En zij hebben hem toegelegd dertig zilveren penningen.

¹⁵И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

¹⁶En van toen af zocht hij gelegenheid, opdat hij Hem overleveren mocht.

¹⁶И отада тражаше згоду да Га изда.

¹⁷En op den eerste dag der ongehevelde broden kwamen de discipelen tot Jezus, zeggende tot Hem: Waar wilt Gij, dat wij U bereiden het pascha te eten?

¹⁷А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

¹⁸En Hij zeide: Gaat heen in de stad, tot zulk een, en zegt hem: De Meester zegt: Mijn tijd is nabij, Ik zal bij u het pascha houden met Mijn discipelen.

¹⁸А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

¹⁹En de discipelen deden, gelijk Jezus hun bevolen had, en bereidden het pascha.

¹⁹И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

²⁰En als het avond geworden was, zat Hij aan met de twaalven.

²⁰А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

²¹En toen zij aten, zeide Hij: Voorwaar, Ik zeg u, dat een van u Mij zal verraden.

²¹И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

²²En zij, zeer bedroefd geworden zijnde, begon een iegelijk van hen tot Hem te zeggen: Ben ik het, Heere?

²²И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

²³En Hij, antwoordende, zeide: Die de hand met Mij in den schotel indoopt, die zal Mij verraden.

²³А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

²⁴De Zoon des mensen gaat wel heen, gelijk van Hem geschreven is; maar wee dien mens, door welken de Zoon des mensen verraden wordt; het ware hem goed, zo die mens niet geboren was geweest.

²⁴Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.

²⁵En Judas, die Hem verried, antwoordde en zeide: Ben ik het, Rabbi? Hij zeide tot hem: Gij hebt het gezegd.

²⁵А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.

²⁶En als zij aten, nam Jezus het brood, en gezegend hebbende, brak Hij het, en gaf het den discipelen, en zeide: Neemt, eet, dat is Mijn lichaam.

²⁶И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²⁷En Hij nam den drinkbeker, en gedankt hebbende, gaf hun dien, zeggende: Drinkt allen daaruit;

²⁷И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

²⁸Want dat is Mijn bloed, het bloed des Nieuwen Testaments, hetwelk voor velen vergoten wordt, tot vergeving der zonden.

²⁸Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.

²⁹En Ik zeg u, dat Ik van nu aan niet zal drinken van de vrucht des wijnstoks, tot op dien dag, wanneer Ik met u dezelve nieuw zal drinken in het Koninkrijk Mijns Vaders.

²⁹Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.

³⁰En als zij den lofzang gezongen hadden, gingen zij uit naar den Olijfberg.

³⁰И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

³¹Toen zeide Jezus tot hen: Gij zult allen aan Mij geergerd worden in deze nacht; want er is geschreven: Ik zal den Herder slaan, en de schapen der kudde zullen verstrooid worden.

³¹Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.

³²Maar nadat Ik zal opgestaan zijn, zal Ik u voorgaan naar Galilea.

³²А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.

³³Doch Petrus, antwoordende, zeide tot Hem: Al werden zij ook allen aan U geergerd, ik zal nimmermeer geergerd worden.

³³А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

³⁴Jezus zeide tot hem: Voorwaar, Ik zeg u, dat gij in dezen zelfden nacht, eer de haan gekraaid zal hebben, Mij driemaal zult verloochenen.

³⁴Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁵Petrus zeide tot Hem: Al moest ik ook met U sterven, zo zal ik U geenszins verloochenen! Desgelijks zeiden ook al de discipelen.

³⁵Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

³⁶Toen ging Jezus met hen in een plaats genaamd Gethsemane, en zeide tot de discipelen: Zit hier neder, totdat Ik heenga, en aldaar zal gebeden hebben.

³⁶Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

³⁷En met Zich nemende Petrus, en de twee zonen van Zebedeus, begon Hij droevig en zeer beangst te worden.

³⁷И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

³⁸Toen zeide Hij tot hen: Mijn ziel is geheel bedroefd tot den dood toe; blijft hier en waakt met Mij.

³⁸Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

³⁹En een weinig voortgegaan zijnde, viel Hij op Zijn aangezicht, biddende en zeggende: Mijn Vader, indien het mogelijk is, laat dezen drinkbeker van Mij voorbijgaan? doch niet, gelijk Ik wil, maar gelijk Gij wilt.

³⁹И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

⁴⁰En Hij kwam tot de discipelen en vond hen slapende, en zeide tot Petrus: Kunt gij dan niet een uur met Mij waken?

⁴⁰И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

⁴¹Waakt en bidt, opdat gij niet in verzoeking komt; de geest is wel gewillig, maar het vlees is zwak.

⁴¹Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

⁴²Wederom ten tweeden male heengaande, bad Hij, zeggende: Mijn Vader! Indien deze drinkbeker van Mij niet voorbij kan gaan, tenzij dat Ik hem drinke, Uw wil geschiede!

⁴²Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

⁴³En komende bij hen, vond Hij hen wederom slapende; want hun ogen waren bezwaard.

⁴³И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

⁴⁴En hen latende, ging Hij wederom heen, en bad ten derden male, zeggende dezelfde woorden.

⁴⁴И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

⁴⁵Toen kwam Hij tot Zijn discipelen, en zeide tot hen: Slaapt nu voort, en rust; ziet, de ure is nabij gekomen, en de Zoon des mensen wordt overgeleverd in de handen der zondaren.

⁴⁵Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

⁴⁶Staat op, laat ons gaan; ziet, hij is nabij, die Mij verraadt.

⁴⁶Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

⁴⁷En als Hij nog sprak, ziet, Judas, een van de twaalven, kwam, en met hem een grote schare, met zwaarden en stokken, gezonden van de overpriesters en ouderlingen des volks.

⁴⁷И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.

⁴⁸En die Hem verried, had hun een teken gegeven, zeggende: Dien ik zal kussen, Dezelve is het, grijpt Hem.

⁴⁸А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.

⁴⁹En terstond komende tot Jezus, zeide hij: Wees gegroet, Rabbi! en hij kuste Hem.

⁴⁹И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.

⁵⁰Maar Jezus zeide tot hem: Vriend! waartoe zijt gij hier! Toen kwamen zij toe, en sloegen de handen aan Jezus en grepen Hem.

⁵⁰А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.

⁵¹En ziet, een van degenen, die met Jezus waren, de hand uitstekende, trok zijn zwaard uit, en slaande den dienstknecht des hogepriesters, hieuw zijn oor af.

⁵¹И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁵²Toen zeide Jezus tot hem: Keer uw zwaard weder in zijn plaats; want allen, die het zwaard nemen, zullen door het zwaard vergaan.

⁵²Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

⁵³Of meent gij, dat Ik Mijn Vader nu niet kan bidden, en Hij zal Mij meer dan twaalf legioenen engelen bijzetten?

⁵³Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?

⁵⁴Hoe zouden dan de Schriften vervuld worden, die zeggen, dat het alzo geschieden moet?

⁵⁴Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?

⁵⁵Ter zelfder ure sprak Jezus tot de scharen: Gij zijt uitgegaan als tegen een moordenaar, met zwaarden en stokken, om Mij te vangen; dagelijks zat Ik bij u, lerende in den tempel, en gij hebt Mij niet gegrepen;

⁵⁵У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.

⁵⁶Doch dit alles is geschied, opdat de Schriften der profeten zouden vervuld worden. Toen vluchtten al de discipelen, Hem verlatende.

⁵⁶А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

⁵⁷Die nu Jezus gevangen hadden, leidden Hem heen tot Kajafas, den hogepriester, alwaar de Schriftgeleerden en ouderlingen vergaderd waren.

⁵⁷И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

⁵⁸En Petrus volgde Hem van verre tot aan de zaal des hogepriesters, en binnengegaan zijnde, zat hij bij de dienaren, om het einde te zien.

⁵⁸А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

⁵⁹En de overpriesters, en de ouderlingen, en de gehele grote raad zochten valse getuigenis tegen Jezus, opdat zij Hem doden mochten; en vonden niet.

⁵⁹А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

⁶⁰En hoewel er vele valse getuigen toegekomen waren, zo vonden zij toch niet.

⁶⁰И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

⁶¹Maar ten laatste kwamen twee valse getuigen, en zeiden: Deze heeft gezegd: Ik kan den tempel Gods afbreken, en in drie dagen denzelven opbouwen.

⁶¹И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

⁶²En de hogepriester, opstaande, zeide tot Hem: Antwoordt Gij niets? Wat getuigen dezen tegen U?

⁶²И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶³Doch Jezus zweeg stil. En de hogepriester, antwoordende, zeide tot Hem: Ik bezweer U bij den levenden God, dat Gij ons zegt, of Gij zijt de Christus, de Zoon van God?

⁶³А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

⁶⁴Jezus zeide tot hem: Gij hebt het gezegd. Doch Ik zeg ulieden: Van nu aan zult gij zien den Zoon des mensen, zittende ter rechter hand der kracht Gods, en komende op de wolken des hemels.

⁶⁴Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

⁶⁵Toen verscheurde de hogepriester zijn klederen, zeggende: Hij heeft God gelasterd, wat hebben wij nog getuigen van node? Ziet, nu hebt gij Zijn gods lastering gehoord.

⁶⁵Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

⁶⁶Wat dunkt ulieden? En zij, antwoordende, zeiden: Hij is des doods schuldig.

⁶⁶Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

⁶⁷Toen spogen zij in Zijn aangezicht, en sloegen Hem met vuisten.

⁶⁷Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

⁶⁸En anderen gaven Hem kinnebakslagen, zeggende: Profeteer ons, Christus, wie is het, die U geslagen heeft?

⁶⁸Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁹En Petrus zat buiten in de zaal; en een dienstmaagd kwam tot hem, zeggende: Gij waart ook met Jezus, den Galileer.

⁶⁹А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

⁷⁰Maar hij loochende het voor allen, zeggende: Ik weet niet, wat gij zegt.

⁷⁰А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

⁷¹En als hij naar de voorpoort uitging, zag hem een andere dienstmaagd, en zeide tot degenen, die aldaar waren: Deze was ook met Jezus den Nazarener.

⁷¹А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

⁷²En hij loochende het wederom met een eed, zeggende: Ik ken den Mens niet.

⁷²Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

⁷³En een weinig daarna, die er stonden, bijkomende, zeiden tot Petrus: Waarlijk, gij zijt ook van die, want ook uw spraak maakt u openbaar.

⁷³А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

⁷⁴Toen begon hij zich te vervloeken, en te zweren: Ik ken den Mens niet.

⁷⁴Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

⁷⁵En terstond kraaide de haan; en Petrus werd indachtig het woord van Jezus, Die tot hem gezegd had: Eer de haan gekraaid zal hebben, zult gij Mij driemaal verloochenen. En naar buiten gaande, weende hij bitterlijk.

⁷⁵И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.