¹En in het schip gegaan zijnde, voer Hij over en kwam in Zijn stad. En ziet, zij brachten tot Hem een geraakte, op een bed liggende.

¹И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

²En Jezus, hun geloof ziende, zeide tot den geraakte: Zoon! wees welgemoed; uw zonden zijn u vergeven.

²И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

³En ziet, sommigen der Schriftgeleerden zeiden in zichzelven: Deze lastert God.

³И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

⁴En Jezus, ziende hun gedachten, zeide: Waarom overdenkt gij kwaad in uw harten?

⁴И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁵Want wat is lichter te zeggen: De zonden zijn u vergeven? of te zeggen: Sta op en wandel?

⁵Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁶Doch opdat gij moogt weten, dat de Zoon des mensen macht heeft op de aarde, de zonden te vergeven (toen zeide Hij tot den geraakte): Sta op, neem uw bed op, en ga heen naar uw huis.

⁶Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁷En hij opgestaan zijnde, ging heen naar zijn huis.

⁷И уставши отиде дома.

⁸De scharen nu dat ziende, hebben zich verwonderd, en God verheerlijkt, die zodanige macht den mensen gegeven had.

⁸А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

⁹En Jezus, van daar voortgaande, zag een mens in het tolhuis zitten, genaamd Mattheus; en zeide tot hem: Volg Mij. En hij opstaande, volgde Hem.

⁹И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

¹⁰En het geschiedde, als Hij in het huis van Mattheus aanzat, ziet, vele tollenaars en zondaars kwamen en zaten mede aan, met Jezus en Zijn discipelen.

¹⁰И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹¹En de Farizeen, dat ziende, zeiden tot Zijn discipelen: Waarom eet uw Meester met de tollenaren en de zondaren?

¹¹И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹²Maar Jezus, zulks horende, zeide tot hen: Die gezond zijn hebben den medicijnmeester niet van node, maar die ziek zijn.

¹²А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹³Doch gaat heen en leert, wat het zij: Ik wil barmhartigheid, en niet offerande; want Ik ben niet gekomen om te roepen rechtvaardigen, maar zondaars tot bekering.

¹³Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹⁴Toen kwamen de discipelen van Johannes tot Hem, zeggende: Waarom vasten wij en de Farizeen veel, en Uw discipelen vasten niet?

¹⁴Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

¹⁵En Jezus zeide tot hen: Kunnen ook de bruiloftskinderen treuren, zolang de Bruidegom bij hen is? Maar de dagen zullen komen, wanneer de Bruidegom van hen zal weggenomen zijn, en dan zullen zij vasten.

¹⁵А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

¹⁶Ook zet niemand een lap ongevold laken op een oud kleed; want deszelfs aangezette lap scheurt af van het kleed, en er wordt een ergere scheur.

¹⁶Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

¹⁷Noch doet men nieuwen wijn in oude leder zakken; anders zo bersten de leder zakken, en de wijn wordt uitgestort, en de leder zakken verderven, maar men doet nieuwen wijn in nieuwe leder zakken, en beide te zamen worden behouden.

¹⁷Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

¹⁸Als Hij deze dingen tot hen sprak, ziet, een overste kwam en aanbad Hem, zeggende: Mijn dochter is nu terstond gestorven, doch kom en leg Uw hand op haar, en zij zal leven.

¹⁸Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

¹⁹En Jezus opgestaan zijnde, volgde hem, en Zijn discipelen.

¹⁹И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

²⁰(En ziet, een vrouw die twaalf jaren het bloedvloeien gehad had, komende tot Hem van achteren, raakte den zoom Zijns kleeds aan;

²⁰И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

²¹Want zij zeide in zichzelven: Indien ik alleenlijk Zijn kleed aanraak, zo zal ik gezond worden.

²¹Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

²²En Jezus, Zich omkerende, en haar ziende, zeide: Wees welgemoed, dochter! uw geloof heeft u behouden. En de vrouw werd gezond van dezelve ure af.)

²²А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

²³En als Jezus in het huis des oversten kwam, en zag de pijpers en de woelende schare,

²³И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

²⁴Zeide Hij tot hen: Vertrekt; want het dochtertje is niet dood, maar slaapt. En zij belachten Hem.

²⁴Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

²⁵Als nu de schare uitgedreven was, ging Hij in, en greep haar hand; en het dochtertje stond op.

²⁵А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

²⁶En dit gerucht ging uit door dat gehele land.

²⁶И отиде глас овај по свој земљи оној.

²⁷En als Jezus van daar voortging, zijn Hem twee blinden gevolgd, roepende en zeggende: Gij Zone Davids, ontferm U onzer!

²⁷А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

²⁸En als Hij in huis gekomen was, kwamen de blinden tot Hem. En Jezus zeide tot hen: Gelooft gij, dat Ik dat doen kan? Zij zeiden tot Hem: Ja, Heere!

²⁸А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

²⁹Toen raakte Hij hun ogen aan, zeggende: U geschiede naar uw geloof.

²⁹Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

³⁰En hun ogen zijn geopend geworden. En Jezus heeft hun zeer gestrengelijk verboden, zeggende: Ziet, dat het niemand wete.

³⁰И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

³¹Maar zij, uitgegaan zijnde, hebben Hem ruchtbaar gemaakt door dat gehele land.

³¹А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

³²Als dezen nu uitgingen, ziet, zo brachten zij tot Hem een mens, die stom en van den duivel bezeten was.

³²Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

³³En als de duivel uitgeworpen was, sprak de stomme. En de scharen verwonderden zich, zeggende: Er is nooit desgelijks in Israel gezien!

³³И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

³⁴Maar de Farizeen zeiden: Hij werpt de duivelen uit door den overste der duivelen.

³⁴А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

³⁵En Jezus omging al de steden en vlekken, lerende in hun synagogen, en predikende het Evangelie des Koninkrijks, en genezende alle ziekte en alle kwale onder het volk.

³⁵И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

³⁶En Hij, de scharen ziende, werd innerlijk met ontferming bewogen over hen, omdat zij vermoeid en verstrooid waren, gelijk schapen, die geen herder hebben.

³⁶А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

³⁷Toen zeide Hij tot Zijn discipelen: De oogst is wel groot; maar de arbeiders zijn weinige;

³⁷Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

³⁸Bidt dan den Heere des oogstes, dat Hij arbeiders in Zijn oogst uitstote.

³⁸Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.