¹En de HEERE sprak tot Mozes, zeggende:

¹И Господ рече Мојсију говорећи:

²Zend u mannen uit: die het land Kanaan verspieden, hetwelk Ik den kinderen Israels geven zal; van elken stam zijner vaderen zult gijlieden een man zenden, zijnde ieder een overste onder hen.

²Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.

³Mozes dan zond hen uit de woestijn van Paran, naar den mond des HEEREN; al die mannen waren hoofden der kinderen Israels.

³И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.

⁴En dit zijn hun namen: van den stam van Ruben, Sammua, de zoon van Zaccur.

⁴А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;

⁵Van de stam van Simeon, Safat, de zoon van Hori.

⁵Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;

⁶Van de stam van Juda, Kaleb, de zoon van Jefunne.

⁶Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;

⁷Van de stam van Issaschar, Jigeal, de zoon van Jozef.

⁷Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;

⁸Van de stam van Efraim, Hosea, de zoon van Nun.

⁸Од племена Јефремовог Авсије син Навин;

⁹Van de stam van Benjamin, Palti, de zoon van Rafu.

⁹Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;

¹⁰Van de stam van Zebulon, Gaddiel, de zoon van Sodi.

¹⁰Од племена Завулоновог Гудило син Судин;

¹¹Van de stam van Jozef, voor den stam van Manasse, Gaddi, de zoon van Susi.

¹¹Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;

¹²Van de stam van Dan, Ammiel, de zoon van Gemalli.

¹²Од племена Дановог Амило син Гамалин.

¹³Van de stam van Aser, Sethur, de zoon van Michael.

¹³Од племена Асировог Сатур син Михаилов;

¹⁴Van de stam van Nafthali, Nachbi, de zoon van Wofsi.

¹⁴Од племена Нефталимовог Навија син Савин;

¹⁵Van de stam van Gad, Guel, de zoon van Machi.

¹⁵Од племена Гадовог Гудило син Махилов.

¹⁶Dit zijn de namen der mannen, die Mozes zond, om dat land te verspieden; en Mozes noemde Hosea, den zoon van Nun, Jozua.

¹⁶То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.

¹⁷Mozes dan zond hen, om het land Kanaan te verspieden; en hij zeide tot hen: Trekt dit henen op tegen het zuiden, en klimt op het gebergte;

¹⁷И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

¹⁸En beziet het land, hoedanig het zij, en het volk, dat daarin woont, of het sterk zij of zwak, of het weinig zij of veel;

¹⁸И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

¹⁹En hoedanig het land zij, waarin hetzelve woont, of het goed zij of kwaad; en hoedanig de steden zijn, in dewelke hetzelve woont, of in legers, of in sterkten;

¹⁹И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

²⁰Ook hoedanig het land zij, of het vet zij of mager, of er bomen in zijn of niet; en versterkt u, en neemt van de vrucht des lands. Die dagen nu waren de dagen der eerste vruchten van de wijndruiven.

²⁰И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.

²¹Alzo trokken zij op, en verspiedden het land, van de woestijn Zin af tot Rechob toe, waar men gaat naar Hamath.

²¹И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.

²²En zij trokken op in het zuiden, en kwamen tot Hebron toe en daar waren Ahiman, Sesai en Talmai, kinderen van Enak; Hebron nu was zeven jaren gebouwd voor Zoan in Egypte.

²²И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.

²³Daarna kwamen zij tot het dal Eskol, en sneden van daar een rank af met een tros wijndruiven, dien zij droegen met tweeen, op een draagstok; ook van de granaatappelen en van de vijgen.

²³Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

²⁴Diezelve plaats noemde men het dal Eskol, ter oorzake van den tros, dien de kinderen Israels van daar afgesneden hadden.

²⁴И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.

²⁵Daarna keerden zij weder van het verspieden des lands, ten einde van veertig dagen.

²⁵И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

²⁶En zij gingen heen, en kwamen tot Mozes en tot Aaron, en tot de gehele vergadering der kinderen Israels, in de woestijn Paran, naar Kades; en brachten bescheid weder aan hen, en aan de gehele vergadering, en lieten hen de vrucht des lands zien.

²⁶И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

²⁷En zij vertelden hem, en zeiden: Wij zijn gekomen tot dat land, waarheen gij ons gezonden hebt; en voorwaar, het is van melk en honig vloeiende, en dit is zijn vrucht.

²⁷И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.

²⁸Behalve dat het een sterk volk is, hetwelk in dat land woont, en de steden zijn vast, en zeer groot; en ook hebben wij daar kinderen van Enak gezien.

²⁸Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.

²⁹De Amalekieten wonen in het land van het zuiden; maar de Hethieten, en de Jebusieten, en de Amorieten wonen op het gebergte; en de Kanaanieten wonen aan de zee, en aan den oever van de Jordaan.

²⁹Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

³⁰Toen stilde Kaleb het volk voor Mozes, en zeide: Laat ons vrijmoedig optrekken, en dat erfelijk bezitten; want wij zullen dat voorzeker overweldigen!

³⁰А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

³¹Maar de mannen, die met hem opgetrokken waren, zeiden: Wij zullen tot dat volk niet kunnen optrekken, want het is sterker dan wij.

³¹Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

³²Alzo brachten zij een kwaad gerucht voort van het land, dat zij verspied hadden, aan de kinderen Israels, zeggende: Dat land, door hetwelk wij doorgegaan zijn, om het te verspieden, is een land, dat zijn inwoners verteert; en al het volk, hetwelk wij in het midden van hetzelve gezien hebben, zijn mannen van grote lengte.

³²И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.

³³Wij hebben ook daar de reuzen gezien, en de kinderen van Enak, van de reuzen; en wij waren als sprinkhanen in onze ogen, alzo waren wij ook in hun ogen.

³³Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.