¹Een lied Hammaaloth. O HEERE! gedenk aan David, aan al zijn lijden;

¹Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

²Dat hij den HEERE gezworen heeft, den Machtige Jakobs gelofte gedaan heeft, zeggende:

²Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

³Zo ik in de tent mijns huizes inga, zo ik op de koets van mijn bed klimme!

³"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

⁴Zo ik mijn ogen slaap geve, mijn oogleden sluimering;

⁴Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

⁵Totdat ik voor den HEERE een plaats gevonden zal hebben, woningen voor den Machtige Jakobs!

⁵Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

⁶Ziet, wij hebben van haar gehoord in Efratha; wij hebben haar gevonden in de velden van Jaar.

⁶Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

⁷Wij zullen in Zijn woningen ingaan, wij zullen ons nederbuigen voor de voetbank Zijner voeten.

⁷Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

⁸Sta op, HEERE! tot Uw rust, Gij en de ark Uwer sterkte!

⁸Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

⁹Dat Uw priesters bekleed worden met gerechtigheid, en dat Uw gunstgenoten juichen.

⁹Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

¹⁰Weer het aangezicht Uws Gezalfden niet af, om Davids, Uws knechts wil.

¹⁰Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

¹¹De HEERE heeft David de waarheid gezworen, waarvan Hij niet wijken zal, zeggende: Van de vrucht uws buiks zal Ik op uw troon zetten.

¹¹Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

¹²Indien uw zonen Mijn verbond zullen houden, en Mijn getuigenissen, die Ik hun leren zal; zo zullen ook hun zonen tot in eeuwigheid op uw troon zitten.

¹²Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

¹³Want de HEERE heeft Sion verkoren, Hij heeft het begeerd tot Zijn woonplaats, zeggende:

¹³Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

¹⁴Dit is Mijn rust tot in eeuwigheid, hier zal Ik wonen, want Ik heb ze begeerd.

¹⁴Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

¹⁵Ik zal haar kost rijkelijk zegenen, haar nooddruftigen zal Ik met brood verzadigen.

¹⁵Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

¹⁶En haar priesters zal Ik met heil bekleden, en haar gunstgenoten zullen zeer juichen.

¹⁶Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

¹⁷Daar zal Ik David een hoorn doen uitspruiten; Ik heb voor Mijn Gezalfde een lamp toegericht.

¹⁷Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

¹⁸Ik zal zijn vijanden met schaamte bekleden; maar op hem zal zijn kroon bloeien.

¹⁸Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.