¹Een gebed van David. HEERE! hoor de gerechtigheid, merk op mijn geschrei, neem ter ore mijn gebed, met onbedriegelijke lippen gesproken.

¹Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

²Laat mijn recht van voor Uw aangezicht uitgaan, laat Uw ogen de billijkheden aanschouwen.

²Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

³Gij hebt mijn hart geproefd, des nachts bezocht, Gij hebt mij getoetst. Gij vindt niets; hetgeen ik gedacht heb, overtreedt mijn mond niet.

³Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

⁴Aangaande de handelingen des mensen, ik heb mij, naar het woord Uwer lippen, gewacht voor de paden des inbrekers;

⁴Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

⁵Houdende mijn gangen in Uw sporen, opdat mijn voetstappen niet zouden wankelen.

⁵Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

⁶Ik roep U aan, omdat Gij mij verhoort; o God! neig Uw oor tot mij; hoor mijn rede.

⁶Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

⁷Maak Uw weldadigheden wonderbaar, Gij, Die verlost degenen, die op U betrouwen, van degenen, die tegen Uw rechterhand opstaan!

⁷Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

⁸Bewaar mij als het zwart des oogappels, verberg mij onder de schaduw Uwer vleugelen,

⁸Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

⁹Voor het aangezicht der goddelozen, die mij verwoesten, mijner doodsvijanden, die mij omringen.

⁹Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

¹⁰Met hun vet besluiten zij zich, met hun mond spreken zij hovaardelijk.

¹⁰Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

¹¹In onzen gang hebben zij ons nu omsingeld, zij zetten hun ogen op ons ter aarde nederbukkende.

¹¹Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

¹²Hij is gelijk als een leeuw, die begeert te roven, en als een jonge leeuw, zittende in verborgen plaatsen.

¹²Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

¹³Sta op, HEERE, kom zijn aangezicht voor, vel hem neder; bevrijd mijn ziel met Uw zwaard van den goddeloze;

¹³Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

¹⁴Met Uw hand van de lieden, o HEERE! van de lieden, die van de wereld zijn, welker deel in dit leven is, welker buik Gij vervult met Uw verborgen schat; de kinderen worden verzadigd, en zij laten hun overschot hun kinderkens achter.

¹⁴Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

¹⁵Maar ik zal Uw aangezicht in gerechtigheid aanschouwen, ik zal verzadigd worden met Uw beeld, als ik zal opwaken.

¹⁵А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.