¹Waarom woeden de heidenen, en bedenken de volken ijdelheid?

¹Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

²De koningen der aarde stellen zich op, en de vorsten beraadslagen te zamen tegen den HEERE, en tegen Zijn Gezalfde, zeggende:

²Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

³Laat ons hun banden verscheuren, en hun touwen van ons werpen.

³"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

⁴Die in den hemel woont, zal lachen; de HEERE zal hen bespotten.

⁴Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

⁵Dan zal Hij tot hen spreken in Zijn toorn, en in Zijn grimmigheid zal Hij hen verschrikken.

⁵Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

⁶Ik toch heb Mijn Koning gezalfd over Sion, den berg Mijner heiligheid.

⁶"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

⁷Ik zal van het besluit verhalen: de HEERE heeft tot Mij gezegd: Gij zijt Mijn Zoon, heden heb Ik U gegenereerd.

⁷Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

⁸Eis van Mij, en Ik zal de heidenen geven tot Uw erfdeel, en de einden der aarde tot Uw bezitting.

⁸Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

⁹Gij zult hen verpletteren met een ijzeren scepter; Gij zult hen in stukken slaan als een pottenbakkersvat.

⁹Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

¹⁰Nu dan, gij koningen, handelt verstandiglijk; laat u tuchtigen, gij rechters der aarde!

¹⁰Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

¹¹Dient den HEERE met vreze, en verheugt u met beving.

¹¹Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

¹²Kust den Zoon, opdat Hij niet toorne, en gij op den weg vergaat, wanneer Zijn toorn maar een weinig zou ontbranden. Welgelukzalig zijn allen, die op Hem betrouwen.

¹²Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!