¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op Aijeleth hasschachar.

¹Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?

²Mijn God, mijn God! waarom hebt Gij mij verlaten, verre zijnde van mijn verlossing, van de woorden mijns brullens?

²Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

³Mijn God! Ik roep des daags, maar Gij antwoordt niet; en des nachts, en ik heb geen stilte.

³Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

⁴Doch Gij zijt heilig, wonende onder de lofzangen Israels.

⁴У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.

⁵Op U hebben onze vaders vertrouwd; zij hebben vertrouwd, en Gij hebt hen uitgeholpen.

⁵Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.

⁶Tot U hebben zij geroepen, en zijn uitgered; op U hebben zij vertrouwd, en zijn niet beschaamd geworden.

⁶А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.

⁷Maar ik ben een worm en geen man, een smaad van mensen, en veracht van het volk.

⁷Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

⁸Allen, die mij zien, bespotten mij; zij steken de lip uit, zij schudden het hoofd, zeggende:

⁸И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.

⁹Hij heeft het op den HEERE gewenteld, dat Hij hem nu uithelpe, dat Hij hem redde, dewijl Hij lust aan hem heeft!

⁹Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.

¹⁰Gij zijt het immers, Die mij uit den buik hebt uitgetogen; Die mij hebt doen vertrouwen, zijnde aan mijner moeders borsten.

¹⁰За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

¹¹Op U ben ik geworpen van de baarmoeder af; van den buik mijner moeder aan zijt Gij mijn God.

¹¹Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

¹²Zo wees niet verre van mij, want benauwdheid is nabij; want er is geen helper.

¹²Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;

¹³Vele varren hebben mij omsingeld, sterke stieren van Basan hebben mij omringd.

¹³Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

¹⁴Zij hebben hun mond tegen mij opgesperd, als een verscheurende en brullende leeuw.

¹⁴Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

¹⁵Ik ben uitgestort als water, en al mijn beenderen hebben zich vaneen gescheiden; mijn hart is als was, het is gesmolten in het midden mijns ingewands.

¹⁵Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

¹⁶Mijn kracht is verdroogd als een potscherf, en mijn tong kleeft aan mijn gehemelte; en Gij legt mij in het stof des doods.

¹⁶Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

¹⁷Want honden hebben mij omsingeld; een vergadering van boosdoeners heeft mij omgeven; zij hebben mijn handen en mijn voeten doorgraven.

¹⁷Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

¹⁸Al mijn beenderen zou ik kunnen tellen; zij schouwen het aan, zij zien op mij.

¹⁸Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

¹⁹Zij delen mijn klederen onder zich, en werpen het lot over mijn gewaad.

¹⁹Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

²⁰Maar Gij, HEERE! wees niet verre; mijn Sterkte! haast U tot mijn hulp.

²⁰Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

²¹Red mijn ziel van het zwaard, mijn eenzame van het geweld des honds.

²¹Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

²²Verlos mij uit des leeuwen muil; en verhoor mij van de hoornen der eenhoornen.

²²Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.

²³Zo zal ik Uw Naam mijn broederen vertellen; in het midden der gemeente zal ik U prijzen.

²³Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!

²⁴Gij, die den HEERE vreest! prijst Hem; al gij zaad van Jakob! vereert Hem; en ontziet u voor Hem, al gij zaad van Israel!

²⁴Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

²⁵Want Hij heeft niet veracht, noch verfoeid de verdrukking des verdrukten, noch Zijn aangezicht voor hem verborgen; maar Hij heeft gehoord, als die tot Hem riep.

²⁵Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.

²⁶Van U zal mijn lof zijn in een grote gemeente; ik zal mijn geloften betalen in tegenwoordigheid dergenen, die Hem vrezen.

²⁶Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.

²⁷De zachtmoedigen zullen eten en verzadigd worden; zij zullen den HEERE prijzen, die Hem zoeken; ulieder hart zal in eeuwigheid leven.

²⁷Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

²⁸Alle einden der aarde zullen het gedenken, en zich tot den HEERE bekeren; en alle geslachten der heidenen zullen voor Uw aangezicht aanbidden.

²⁸Јер је Господње царство; Он влада народима.

²⁹Want het koninkrijk is des HEEREN, en Hij heerst onder de heidenen.

²⁹Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.

³⁰Alle vetten op aarde zullen eten, en aanbidden; allen, die in het stof nederdalen, zullen voor Zijn aangezicht nederbukken; en die zijn ziel bij het leven niet kan houden.

³⁰Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

³¹Het zaad zal Hem dienen; het zal den HEERE aangeschreven worden tot in geslachten. [ (Psalms 22:32) Zij zullen aankomen, en Zijn gerechtigheid verkondigen den volke, dat geboren wordt, omdat Hij het gedaan heeft. ]

³¹Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.