¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester.

¹У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

²Op U, o HEERE! betrouw ik, laat mij niet beschaamd worden in eeuwigheid; help mij uit door Uw gerechtigheid.

²Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

³Neig Uw oor tot mij, red mij haastelijk; wees mij tot een sterke Rotssteen, tot een zeer vast Huis, om mij te behouden.

³Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

⁴Want Gij zijt mijn Steenrots en mijn Burg; leid mij dan, en voer mij, om Uws Naams wil.

⁴Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

⁵Doe mij uitgaan uit het net, dat zij voor mij verborgen hebben, want Gij zijt mijn Sterkte.

⁵У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

⁶In Uw hand beveel ik mijn geest; Gij hebt mij verlost, HEERE, Gij, God der waarheid!

⁶Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

⁷Ik haat degenen, die op valse ijdelheden acht nemen, en ik betrouw op den HEERE.

⁷Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

⁸Ik zal mij verheugen en verblijden in Uw goedertierenheid, omdat Gij mijn ellende hebt aangezien, en mijn ziel in benauwdheden gekend;

⁸Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

⁹En mij niet hebt overgeleverd in de hand des vijands; Gij hebt mijn voeten doen staan in de ruimte.

⁹Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

¹⁰Wees mij genadig, HEERE! want mij is bange; van verdriet is doorknaagd mijn oog, mijn ziel en mijn buik.

¹⁰Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

¹¹Want mijn leven is verteerd van droefenis, en mijn jaren van zuchten; mijn kracht is vervallen door mijn ongerechtigheid, en mijn beenderen zijn doorknaagd.

¹¹Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

¹²Vanwege al mijn wederpartijders ben ik, ook mijn naburen, grotelijks tot een smaad geworden, en mijn bekenden tot een schrik; die mij op de straten zien, vlieden van mij weg.

¹²Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

¹³Ik ben uit het hart vergeten als een dode; ik ben geworden als een bedorven vat.

¹³Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

¹⁴Want ik hoorde de naspraak van velen; vreze is van rondom, dewijl zij te zamen tegen mij raadslaan; zij denken mijn ziel te nemen.

¹⁴А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

¹⁵Maar ik vertrouw op U, o HEERE! Ik zeg: Gij zijt mijn God.

¹⁵У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

¹⁶Mijn tijden zijn in Uw hand; red mij van de hand mijner vijanden, en van mijn vervolgers.

¹⁶Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

¹⁷Laat Uw aangezicht over Uw knecht lichten; verlos mij door Uw goedertierenheid.

¹⁷Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

¹⁸HEERE! laat mij niet beschaamd worden, want ik roep U aan; laat de goddelozen beschaamd worden, laat hen zwijgen in het graf.

¹⁸Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

¹⁹Laat de valse lippen stom worden, die hard spreken tegen den rechtvaardige, in hoogmoed en verachting.

¹⁹Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

²⁰O, hoe groot is Uw goed, dat Gij weggelegd hebt voor degenen, die U vrezen; dat Gij gewrocht hebt voor degenen, die op U betrouwen, in de tegenwoordigheid der mensenkinderen!

²⁰Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

²¹Gij verbergt hen in het verborgene Uws aangezichts voor de hoogmoedigheden des mans; Gij versteekt hen in een hut voor de twist der tongen.

²¹Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

²²Geloofd zij de HEERE, want Hij heeft Zijn goedertierenheid aan mij wonderlijk gemaakt, mij voerende als in een vaste stad.

²²Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

²³Ik zeide wel in mijn haasten: Ik ben afgesneden van voor Uw ogen; dan nog hoordet Gij de stem mijner smekingen, als ik tot U riep.

²³Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

²⁴Hebt den HEERE lief, gij, al Zijn gunstgenoten! want de HEERE behoedt de gelovigen, en vergeldt overvloediglijk dengene, die hoogmoed bedrijft. [ (Psalms 31:25) Zijt sterk, en Hij zal ulieder hart versterken, allen gij, die op den HEERE hoopt! ]

²⁴Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.