¹Een onderwijzing, voor den opperzangmeester, onder de kinderen van Korach.

¹Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

²O God! wij hebben het met onze oren gehoord, onze vaders hebben het ons verteld: Gij hebt een werk gewrocht in hun dagen, in de dagen van ouds.

²Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

³Gij hebt de heidenen met Uw hand uit de bezitting verdreven, maar henlieden geplant; Gij hebt de volken geplaagd, henlieden daarentegen doen voortschieten.

³Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

⁴Want zij hebben het land niet geerfd door hun zwaard, en hun arm heeft hun geen heil gegeven; maar Uw rechterhand, en Uw arm, en het licht Uws aangezichts, omdat Gij een welbehagen in hen hadt.

⁴Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

⁵Gij Zelf zijt mijn Koning, o God! gebied de verlossingen Jakobs.

⁵С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

⁶Door U zullen wij onze wederpartijders met hoornen stoten; in Uw Naam zullen wij vertreden, die tegen ons opstaan.

⁶Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

⁷Want ik vertrouw niet op mijn boog, en mijn zwaard zal mij niet verlossen.

⁷Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

⁸Maar Gij verlost ons van onze wederpartijders, en Gij maakt onze haters beschaamd.

⁸Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

⁹In God roemen wij den gansen dag, en Uw Naam zullen wij loven in eeuwigheid. Sela.

⁹Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

¹⁰Maar nu hebt Gij ons verstoten en te schande gemaakt, dewijl Gij met onze krijgsheiren niet uittrekt.

¹⁰Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

¹¹Gij doet ons achterwaarts keren van den wederpartijder; en onze haters beroven ons voor zich.

¹¹Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

¹²Gij geeft ons over als schapen ter spijze, en Gij verstrooit ons onder de heidenen.

¹²У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

¹³Gij verkoopt Uw volk om geen waardij; en Gij verhoogt hun prijs niet.

¹³Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

¹⁴Gij stelt ons onze naburen tot smaad, tot spot en schimp dengenen, die rondom ons zijn.

¹⁴Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

¹⁵Gij stelt ons tot een spreekwoord onder de heidenen, tot een hoofdschudding onder de volken.

¹⁵Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

¹⁶Mijn schande is den gansen dag voor mij, en de schaamte mijns aangezichts bedekt mij;

¹⁶Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

¹⁷Om de stem des honers en des lasteraars, vanwege den vijand en den wraakgierige.

¹⁷Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

¹⁸Dit alles is ons overkomen, nochtans hebben wij U niet vergeten, noch valselijk gehandeld tegen Uw verbond.

¹⁸Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

¹⁹Ons hart is niet achterwaarts gekeerd, noch onze gang geweken van Uw pad.

¹⁹Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

²⁰Hoewel Gij ons verpletterd hebt in een plaats der draken, en ons met een doodsschaduw bedekt hebt.

²⁰Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

²¹Zo wij den Naam onzes Gods hadden vergeten, en onze handen tot een vreemden God uitgebreid.

²¹Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

²²Zou God zulks niet onderzoeken? Want Hij weet de verborgenheden des harten.

²²А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

²³Maar om Uwentwil worden wij den gansen dag gedood; wij worden geacht als slachtschapen.

²³Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

²⁴Waak op, waarom zoudt Gij slapen, HEERE! Ontwaak, verstoot niet in eeuwigheid.

²⁴Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

²⁵Waarom zoudt Gij Uw aangezicht verbergen, onze ellende en onze onderdrukking vergeten?

²⁵Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

²⁶Want onze ziel is in het stof nedergebogen; onze buik kleeft aan de aarde. [ (Psalms 44:27) Sta op, ons ter hulp, en verlos ons om Uwer goedertierenheid wil. ]

²⁶Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.