¹Een psalm van David, als hij was in de woestijn van Juda.

¹Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

²O God! Gij zijt mijn God! ik zoek U in den dageraad; mijn ziel dorst naar U; mijn vlees verlangt naar U, in een land, dor en mat, zonder water.

²Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

³Voorwaar, ik heb U in het heiligdom aanschouwd, ziende Uw sterkheid en Uw eer;

³Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

⁴Want Uw goedertierenheid is beter dan het leven; mijn lippen zouden U prijzen.

⁴Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

⁵Alzo zou ik U loven in mijn leven; in Uw Naam zou ik mijn handen opheffen.

⁵Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

⁶Mijn ziel zou als met smeer en vettigheid verzadigd worden, en mijn mond zou roemen met vrolijk zingende lippen.

⁶Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

⁷Als ik Uwer gedenk op mijn legerstede, zo peins ik aan U in de nachtwaken.

⁷Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

⁸Want Gij zijt mij een hulp geweest; en in de schaduw Uwer vleugelen zal ik vrolijk zingen.

⁸Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

⁹Mijn ziel kleeft U achteraan; Uw rechterhand ondersteunt mij.

⁹Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

¹⁰Maar dezen, die mijn ziel zoeken tot verwoesting, zullen komen in de onderste plaatsen der aarde.

¹⁰Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

¹¹Men zal hen storten door het geweld des zwaards; zij zullen de vossen ten deel worden. [ (Psalms 63:12) Maar de koning zal zich in God verblijden; een iegelijk, die bij Hem zweert, zal zich beroemen; want de mond der leugensprekers zal gestopt worden. ]

¹¹А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.