1Så førte de Guds ark inn og satte den midt i det telt som David hadde reist for den, og de bar frem brennoffer og takkoffer for Guds åsyn.
1И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
2Og da David var ferdig med å ofre brennofferet og takkofferne, velsignet han folket i Herrens navn.
2Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
3Og han utdelte til hver enkelt i Israel, både mann og kvinne, et brød og et stykke kjøtt og en rosinkake.
3И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.
4Og han satte nogen av levittene til å gjøre tjeneste foran Herrens ark og til å prise og takke og love Herren, Israels Gud:
4Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:
5Asaf var den øverste, næst efter ham kom Sakarja og så Je'iel og Semiramot og Jehiel og Mattitja og Eliab og Benaja og Obed-Edom og Je'iel med harper og citarer; Asaf skulde slå på cymblene
5Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
6og prestene Benaja og Jahasiel stadig blåse i trompetene foran Guds pakts-ark.
6А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.
7Den dag satte David første gang Asaf og hans brødre til å synge Herrens pris:
7У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
8Pris Herren, påkall hans navn, kunngjør blandt folkene hans store gjerninger!
8Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
9Syng for ham, lovsyng ham, grund på alle hans undergjerninger!
9Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.
10Ros eder av hans hellige navn! Deres hjerte glede sig som søker Herren!
10Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.
11Spør efter Herren og hans makt, søk hans åsyn all tid!
11Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.
12Kom i hu hans undergjerninger som han har gjort, hans under og hans munns dommer,
12Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
13I, hans tjener Israels avkom, Jakobs barn, hans utvalgte!
13Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
14Han er Herren vår Gud; hans dommer er over all jorden.
14Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
15Kom evindelig hans pakt i hu, det ord han fastsatte for tusen slekter,
15Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.
16den pakt han gjorde med Abraham, og hans ed til Isak!
16Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,
17Han stadfestet den som en rett for Jakob, som en evig pakt for Israel,
17То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,
18idet han sa: Dig vil jeg gi Kana'ans land til arvelodd,
18Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
19da I var en liten flokk, få og fremmede der.
19Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.
20Og de vandret fra folk til folk og fra et rike til et annet folk.
20Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.
21Han tillot ikke nogen å gjøre vold imot dem, og han straffet konger for deres skyld:
21Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
22Rør ikke ved mine salvede, og gjør ikke mine profeter noget ondt!
22Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.
23Syng for Herren, all jorden! Forkynn fra dag til dag hans frelse!
23Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.
24Fortell blandt hedningene hans ære, blandt alle folkene hans undergjerninger!
24Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
25For stor er Herren og høilovet, og forferdelig er han over alle guder.
25Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.
26For alle folkenes guder er intet; men Herren har gjort himmelen.
26Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27Høihet og herlighet er for hans åsyn, styrke og glede er på hans sted.
27Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.
28Gi Herren, I folkeslekter, gi Herren ære og makt!
28Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29Gi Herren hans navns ære, bær frem gaver og kom for hans åsyn, tilbed Herren i hellig prydelse!
29Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.
30Bev for hans åsyn, all jorden! Jorderike står fast, det rokkes ikke.
30Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.
31Himmelen glede sig, og jorden fryde Sig, og de skal si iblandt hedningene: Herren er blitt konge.
31Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
32Havet bruse og alt som fyller det! Marken fryde sig og alt som er på den!
32Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33Da jubler trærne i skogen for Herrens åsyn; for han kommer for å dømme jorden.
33Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34Lov Herren! For han er god, hans miskunnhet varer evindelig.
34Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
35Og si: Frels oss, du vår frelses Gud, og samle oss og utfri oss fra hedningene til å love ditt hellige navn, rose oss av å kunne prise dig!
35И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.
36Lovet være Herren, Israels Gud, fra evighet og til evighet! Og alt folket sa amen og lovet Herren.
36Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.
37Så lot han Asaf og hans brødre bli der foran Herrens pakts-ark for stadig å gjøre tjeneste foran arken, hver dag det som skulde gjøres på den dag,
37И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
38og Obed-Edom og deres brødre, åtte og seksti, Obed-Edom, sønn av Jeditun, og Hosa som dørvoktere.
38И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;
39Men presten Sadok og hans brødre prestene lot han bli foran Herrens tabernakel på haugen i Gibeon.
39А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40forat de stadig skulde ofre Herren brennoffer på brennofferalteret morgen og aften og gjøre alt det som skrevet står i den lov som Herren hadde gitt Israel,
40Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,
41og sammen med dem Heman og Jedutun og de andre utvalgte, som var nevnt ved navn, forat de skulde love Herren, fordi hans miskunnhet varer evindelig,
41И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,
42og hos dem - Heman og Jedutun - var der trompeter og cymbler til bruk for dem som skulde spille, og likeledes andre instrumenter til sangen ved gudstjenesten. Og Jedutuns sønner var dørvoktere.
42С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
43Derefter drog alt folket hver til sitt, og David vendte hjem for å velsigne sitt hus.
43Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.