¹Men vedkommende avgudsofferne, da vet vi at vi alle har kunnskap. Kunnskapen opblåser, men kjærligheten opbygger;

¹А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.

²om nogen tykkes sig å kjenne noget, han har aldri kjent noget således som en bør kjenne det;

²Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.

³men om nogen elsker Gud, han er kjent av ham.

³А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

⁴Hvad nu det vedkommer å ete av avguds-offerne, da vet vi at ingen avgud i verden er til, og at det er ingen Gud uten én.

⁴А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.

⁵For om det også er såkalte guder, enten i himmelen eller på jorden - som det jo er mange guder og mange herrer -

⁵Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

⁶så er det dog for oss bare én Gud, Faderen, av hvem alt er, og vi til ham, og én Herre, Jesus Kristus, ved hvem alt er, og vi ved ham.

⁶Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.

⁷Dog, den kunnskap er ikke hos alle; men somme gjør sig ennu samvittighet for avgudens skyld og eter det derfor som avguds-offer, og deres samvittighet, som er skrøpelig, blir uren.

⁷Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.

⁸Men mat gir oss jo ikke verd for Gud; hverken vinner vi noget om vi eter, eller taper noget om vi ikke eter.

⁸Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.

⁹Men se til at ikke denne eders frihet blir til anstøt for de skrøpelige!

⁹Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

¹⁰For dersom nogen ser dig som har kunnskap, sitte til bords i avgudshuset, vil da ikke samvittigheten hos ham som er skrøpelig, få dristighet til å ete avgudsofferet?

¹⁰Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

¹¹da går jo den skrøpelige fortapt for din kunnskaps skyld, den bror for hvem Kristus er død!

¹¹И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре.

¹²Men når I således synder mot eders brødre og sårer deres skrøpelige samvittighet, da synder I mot Kristus.

¹²Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.

¹³Derfor, om mat volder min bror anstøt, da vil jeg aldri i evighet ete kjøtt, for ikke å volde min bror anstøt.

¹³Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог.