¹Efter hans samtale med Saul droges Jonatans sjel til David, og Jonatan fikk ham kjær som sitt eget liv.

¹И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.

²Samme dag tok Saul ham til sig og lot ham ikke mere få vende tilbake til sin fars hus.

²И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.

³Og Jonatan gjorde en pakt med David, fordi han hadde ham kjær som sitt eget liv.

³И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.

⁴Og Jonatan tok av sig den kappe han hadde på, og gav den til David og likeså sine krigsklær, ja endog sitt sverd og sin bue og sitt belte.

⁴И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.

⁵Så drog David ut i krigen; i alt det Saul sendte ham til, bar han sig klokt at; Saul satte ham over sine krigsmenn, og han var vel likt av hele folket, også av Sauls tjenere.

⁵И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.

⁶Så hendte det da de kom hjem, da David vendte tilbake efterat han hadde slått filisteren, at kvinnene gikk ut fra alle Israels byer for å møte kong Saul med sang og dans, med trommer og med gledesrop og med musikk.

⁶А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.

⁷Og de dansende kvinner istemte en sang og sa: Saul har slått sine tusener, men David sine titusener.

⁷И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.

⁸Da blev Saul meget vred; for dette ord likte han ille, og han sa: De har gitt David titusener, og mig har de gitt tusener, og nu står det bare tilbake at han får kongedømmet.

⁸И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.

⁹Fra den dag så Saul stadig skjevt til David.

⁹И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.

¹⁰Dagen efter kom det en ond ånd fra Gud over Saul, og han raste inne i sitt hus, mens David spilte på harpen, som han pleide å gjøre hver dag, og Saul hadde et spyd i hånden.

¹⁰А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.

¹¹Da svang Saul spydet og tenkte: Jeg vil støte det gjennem David og inn i veggen. Men David bøide sig til side for ham to ganger.

¹¹И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.

¹²Saul var redd for David; for Herren var med ham, men fra Saul var han veket bort.

¹²И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.

¹³Derfor sendte Saul ham fra sig og satte ham til høvedsmann over tusen; og han drog ut og drog inn foran folket.

¹³Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.

¹⁴Og David bar sig klokt at i alt han tok sig fore, og Herren var med ham.

¹⁴И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.

¹⁵Da nu Saul så at han bar sig meget klokt at, grudde han for ham.

¹⁵А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.

¹⁶Men hele Israel og Juda hadde David kjær; for det var han som drog ut og drog inn foran dem.

¹⁶А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.

¹⁷Og Saul sa til David: Her er min eldste datter Merab; henne vil jeg gi dig til hustru; la mig bare se at du er en djerv stridsmann og fører Herrens kriger! For Saul tenkte: Min hånd skal ikke ramme ham, men filistrenes hånd skal ramme ham.

¹⁷И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.

¹⁸David svarte Saul: Hvem er jeg, og hvem er mine frender, min fars ætt i Israel, at jeg skulde bli kongens svigersønn?

¹⁸А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?

¹⁹Men da tiden kom at Merab, Sauls datter, skulde gis til David, blev hun gitt Adriel fra Mehola til hustru.

¹⁹А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.

²⁰Mikal, Sauls datter, elsket David. Da Saul fikk vite dette, syntes han godt om det.

²⁰Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.

²¹Saul tenkte: Jeg vil la ham få henne, så hun kan bli til en snare for ham, og filistrenes hånd kan ramme ham. Og Saul sa til David: Ved min annen datter skal du idag bli min svigersønn.

²¹И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом.

²²Og Saul bød sine tjenere: Tal hemmelig med David og si: Kongen liker dig, og alle hans tjenere har dig kjær; bli derfor nu kongens svigersønn!

²²И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев.

²³Da Sauls tjener sa disse ord til David, svarte han: Synes I det er en ringe ting å bli kongens svigersønn? Jeg er jo en fattig og ringe mann.

²³И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек.

²⁴Sauls tjenere fortalte ham dette og sa: Således sa David.

²⁴И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид.

²⁵Da sa Saul: Så skal I si til David: Kongen krever ingen annen festegave enn hundre filister-forhuder, så han kan få hevnet sig på kongens fiender. Men Saul tenkte å felle David ved filistrenes hånd.

²⁵А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.

²⁶Da hans tjenere fortalte David dette, var David glad over at han skulde bli kongens svigersønn. Og før tiden ennu var ute,

²⁶И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.

²⁷gjorde David sig rede og drog avsted med sine menn og slo ihjel to hundre mann blandt filistrene. Og David tok deres forhuder med sig og la dem fulltallig frem for kongen, så han kunne bli kongens svigersønn. Da gav Saul ham sin datter Mikal til hustru.

²⁷А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју.

²⁸Nu så Saul og forstod at Herren var med David; og Mikal, Sauls datter, elsket ham.

²⁸И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.

²⁹Da blev Saul ennu mere redd David, og Saul var Davids fiende all sin tid.

²⁹А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.

³⁰Så drog filistrenes høvdinger ut i krigen, og så ofte de drog ut, bar David sig klokere at enn alle Sauls tjenere, og han fikk et stort navn.

³⁰А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.