¹I Israels konge Joas', Joakas' sønns annet år blev Amasja konge; han var sønn av Judas konge Joas.

¹Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом.

²Han var fem og tyve år gammel da han blev konge, og regjerte ni og tyve år i Jerusalem; hans mor hette Joaddan og var fra Jerusalem.

²Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима.

³Han gjorde hvad rett var i Herrens øine, men ikke som hans stamfar David; han gjorde aldeles som sin far Joas.

³И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.

⁴Dog blev offerhaugene ikke nedlagt; folket blev ved å ofre og brenne røkelse på haugene.

⁴Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

⁵Så snart han hadde fått kongedømmet fast i sin hånd, slo han ihjel dem av sine tjenere som hadde slått ihjel hans far kongen.

⁵А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог.

⁶Men mordernes barn drepte han ikke, efter det som er skrevet i Mose lovbok, hvor Herren har gitt dette bud: Foreldre skal ikke lide døden for sine barns skyld, og barn ikke lide døden for sine foreldres skyld; men enhver skal dø for sin egen synd.

⁶Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.

⁷Han slo Edom i Saltdalen, ti tusen mann, og inntok Sela og kalte det Jokte'el, som det heter den dag idag.

⁷Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.

⁸På den tid sendte Amasja bud til Israels konge Joas, sønn av Joakas, Jehus sønn, og lot si: Kom, la oss prøve styrke med hverandre!

⁸Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.

⁹Men Israels konge Joas sendte bud til Judas konge Amasja og svarte: Tornebusken på Libanon sendte bud til sederen på Libanon og lot si: La min sønn få din datter til hustru! Men de ville dyr på Libanon fór frem og trådte tornebusken ned.

⁹А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.

¹⁰Du har slått Edom, og derfor er du blitt overmodig; la dig nøie med den ære og bli hjemme! Hvorfor vil du kalle ulykken ned over dig, så du går til grunne, både du og Juda med dig?

¹⁰Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

¹¹Men Amasja hørte ikke på ham. Da drog Israels konge Joas op, og han og Judas konge Amasja prøvde styrke med hverandre ved Bet-Semes, som hører til Juda.

¹¹Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.

¹²Og Judas menn blev slått av Israels menn, og de flyktet hver til sitt hjem;

¹²Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.

¹³men Judas konge Amasja, sønn av Joas, Akasjas sønn, blev tatt til fange av Israels konge Joas ved Bet-Semes. Og da de kom til Jerusalem, rev han ned et stykke av Jerusalems mur, fra Efra'im-porten til Hjørneporten, fire hundre alen.

¹³А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката.

¹⁴Og han tok alt det gull og sølv og alle de kar som fantes i Herrens hus og i skattkammerne i kongens hus, og dessuten gislene; sa vendte han tilbake til Samaria.

¹⁴И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију.

¹⁵Hvad som ellers er å fortelle om Joas, om det han gjorde, og om hans store gjerninger og hans krig med Judas konge Amasja, det er opskrevet i Israels kongers krønike.

¹⁵А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

¹⁶Og Joas la sig til hvile hos sine fedre og blev begravet i Samaria hos Israels konger, og hans sønn Jeroboam blev konge i hans sted.

¹⁶И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов.

¹⁷Judas konge Amasja, Joas' sønn, levde femten år efterat Israels konge Joas, Joakas' sønn, var død.

¹⁷Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог.

¹⁸Hvad som ellers er å fortelle om Amasja, det er opskrevet i Judas kongers krønike.

¹⁸А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?

¹⁹De gjorde en sammensvergelse mot ham i Jerusalem, og han flyktet til Lakis; men de sendte folk efter ham til Lakis og drepte ham der.

¹⁹И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде.

²⁰Så kjørte de ham derfra med hester*, og han blev begravet i Jerusalem hos sine fedre i Davids stad. / {* nemlig til Jerusalem.}

²⁰А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом.

²¹Og alt Judas folk tok og gjorde Asarja*, som da var seksten år gammel, til konge i hans far Amasjas sted. / {* d.s.s. Ussias; 2KG 15, 13. 30.}

²¹Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.

²²Han gjorde Elat til en fast by og vant det tilbake for Juda, efterat kongen hadde lagt sig til hvile hos sine fedre.

²²Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

²³I Judas konge Amasjas, Joas' sønns femtende år blev Jeroboam, sønn av Israels konge Joas, konge i Samaria, og han regjerte i en og firti år.

²³Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.

²⁴Han gjorde hvad ondt var i Herrens øine; han vek ikke fra nogen av de synder som Jeroboam, Nebats sønn, hadde gjort og fått Israel til å gjøre.

²⁴И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.

²⁵Han vant tilbake Israels landemerker fra der hvor veien går til Hamat, og like til Ødemarks-havet, efter det ord som Herren, Israels Gud, hadde talt ved sin tjener profeten Jonas, Amittais sønn, fra Gat-Hefer.

²⁵Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера.

²⁶For Herren hadde sett at Israel var stedt i bitter nød, og det var ute både med store og små, og Israel hadde ingen hjelper.

²⁶Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.

²⁷Og Herren hadde ikke sagt at han vilde utslette Israels navn under himmelen; derfor frelste han dem ved Jeroboam, Joas' sønn.

²⁷И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.

²⁸Hvad som ellers er å fortelle om Jeroboam, om alt det han gjorde, og om hans store gjerninger, hvilke kriger han førte, og hvorledes han vant tilbake til Israel den del av Damaskus og Hamat som før hadde tilhørt Juda, det er opskrevet i Israels kongers krønike.

²⁸А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

²⁹Og Jeroboam la sig til hvile hos sine fedre, hos Israels konger, og hans sønn Sakarja blev konge i hans sted.

²⁹Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов.