¹Dersom en mann tar sig en hustru og ekter henne, og hun ikke tekkes ham lenger, fordi han har funnet noget hos henne som byr ham imot, og han da skriver henne et skilsmissebrev og gir henne det i hånden og sender henne bort fra sitt hus,

¹Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.

²og hun, efter å ha flyttet fra ham, går bort og ekter en annen mann,

²А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог,

³og denne annen mann får uvilje mot henne og skriver henne et skilsmissebrev og gir henne det i hånden og sender henne bort fra sitt hus, eller dersom den annen mann som har tatt henne til hustru, dør,

³Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,

⁴da må ikke hennes første mann, som sendte henne fra sig, ta henne til hustru igjen, efterat hun er blitt uren; for det er en vederstyggelighet for Herrens åsyn, og du skal ikke føre synd over det land Herren din Gud gir dig til arv.

⁴Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство.

⁵Når en mann nylig har tatt sig en hustru, da skal han ikke dra ut i strid, heller ikke skal det legges nogen annen byrde på ham; han skal være fri et år til beste for sitt hus og til glede for hustruen som han har ektet.

⁵Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.

⁶Ingen må ta en håndkvern eller en kvernsten i pant; for da tar han livet i pant.

⁶Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу.

⁷Kommer du over en mann som stjeler nogen av sine brødre blandt Israels barn og gjør ham til træl eller selger ham, da skal denne tyv dø; således skal du rydde det onde bort av din midte.

⁷Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе.

⁸Ta dig i akt for spedalskhetssyken, så du nøie varetar og gjør alt det de levittiske prester lærer eder! Således som jeg har befalt dem, skal I gi akt på å gjøre.

⁸Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините.

⁹Kom i hu hvad Herren din Gud gjorde med Mirjam på veien, da I drog ut av Egypten!

⁹Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира.

¹⁰Når du låner din næste noget, skal du ikke gå inn i hans hus for å hente det pant han skal gi.

¹⁰Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог;

¹¹Du skal bli stående utenfor, og den mann du låner til, skal komme ut til dig med pantet.

¹¹Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.

¹²Og dersom det er en fattig mann, så skal du ikke legge dig til å sove med hans pant;

¹²Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим.

¹³du skal gi ham pantet tilbake når solen går ned, forat han kan legge sig i sin kappe og velsigne dig; og det skal tjene dig til rettferdighet for Herrens, din Guds åsyn.

¹³Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.

¹⁴Du skal ikke gjøre urett mot en nødlidende og fattig dagarbeider, enten han er en av dine brødre eller en av de fremmede som bor i ditt land, rundt om i dine byer;

¹⁴Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.

¹⁵på dagen skal du gi ham hans lønn, og før solen går ned; for han er fattig og stunder efter sin lønn; ellers kunde han rope over dig til Herren, og du få synd på dig.

¹⁵Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех.

¹⁶Foreldre skal ikke lide døden for sine barns skyld, og barn ikke lide døden for sine foreldres skyld; enhver skal lide døden for sin egen synd.

¹⁶Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине.

¹⁷Du skal ikke bøie retten for en fremmed eller en farløs, og du skal ikke ta en enkes klær i pant.

¹⁷Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици.

¹⁸Du skal komme i hu at du var træl i Egypten, og at Herren din Gud fridde dig ut derfra; derfor byder jeg dig å gjøre således.

¹⁸Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш.

¹⁹Når du høster inn kornet på din aker, og du glemmer et kornbånd på akeren, da skal du ikke vende tilbake for å hente det; den fremmede, den farløse og enken skal ha det; så skal Herren din Gud velsigne dig i alt det du tar dig fore.

¹⁹Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих.

²⁰Når du slår dine oliven ned, skal du ikke bakefter gjennemsøke grenene; den fremmede, den farløse og enken skal ha det.

²⁰Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици.

²¹Når du høster din vingård, skal du ikke holde eftersanking; den fremmede, den farløse og enken skal ha det.

²¹Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.

²²Du skal komme i hu at du var træl i Egyptens land; derfor byder jeg dig å gjøre således.

²²И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш.