¹Nogen tid derefter kom Herrens ord til Abram i et syn, og det lød så: Frykt ikke, Abram! Jeg er ditt skjold; din lønn skal være meget stor.

¹После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

²Og Abram sa: Herre, Herre, hvad vil du gi mig? Jeg går jo barnløs bort, og den som skal ta mitt hus i eie, er Elieser fra Damaskus.

²А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

³Og Abram sa videre: Se, mig har du ikke gitt noget barn, og en tjener som er født i mitt hus, kommer til å arve mig.

³Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

⁴Men se, da kom Herrens ord til ham, og det lød så: Nei, han skal ikke arve dig, men en som skal utgå av ditt eget liv, skal arve dig.

⁴А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.

⁵Og han førte ham utenfor og sa: Se op til himmelen og tell stjernene, om du kan telle dem! Og han sa til ham: Så skal din ætt bli.

⁵Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.

⁶Og Abram trodde på Herren, og han regnet ham det til rettferdighet.

⁶И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.

⁷Og han sa til ham: Jeg er Herren, som førte dig ut fra Ur i Kaldea for å gi dig dette land til eie.

⁷И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.

⁸Da sa han: Herre, Herre, hvorav kan jeg vite at jeg skal eie det?

⁸А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

⁹Da sa han til ham: Hent mig en treårsgammel kvige og en treårsgammel gjet og en treårsgammel vær og en turteldue og en dueunge.

⁹И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

¹⁰Så hentet han alt dette til ham og skar dyrene midt over og la det ene stykket av hvert dyr rett imot det andre; men fuglene skar han ikke over.

¹⁰И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.

¹¹Og rovfugler for ned på de døde kropper, men Abram jaget dem bort.

¹¹А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.

¹²Da nu solen var nær ved å gå ned, og en dyp søvn var falt over Abram, se, da falt redsel, et stort mørke, over ham.

¹²А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

¹³Og han sa til Abram: Det skal du vite, at din ætt skal bo som fremmede i et land som ikke hører dem til, og de skal træle for folket der og plages av dem i fire hundre år.

¹³И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

¹⁴Men det folk som de skal træle for, vil jeg også dømme; og derefter skal de dra ut med meget gods.

¹⁴Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.

¹⁵Men du skal fare til dine fedre i fred og bli begravet i en god alderdom.

¹⁵А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

¹⁶Og i det fjerde ættledd skal de komme hit igjen; for amorittene har ennu ikke fylt sin ondskaps mål.

¹⁶А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.

¹⁷Da nu solen var gått ned, og det var blitt aldeles mørkt, fikk han se en rykende ovn og en luende ild som for frem mellem kjøttstykkene.

¹⁷А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.

¹⁸Den dag gjorde Herren en pakt med Abram og sa: Din ætt gir jeg dette land, fra Egyptens elv like til den store elv, elven Frat,

¹⁸Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,

¹⁹kenittenes og kenisittenes og kadmonittenes

¹⁹Кенејску, кенезејску и кедмонејску,

²⁰og hetittenes og ferisittenes og refa'ittenes

²⁰И хетејску и ферезејску и рафајску,

²¹og amorittenes og kana'anittenes og girgasittenes og jebusittenes land.

²¹И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.