¹Da tok Pilatus Jesus og lot ham hudstryke.

¹Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

²Og stridsmennene flettet en krone av torner og satte den på hans hode, og de kastet en purpurkappe om ham, og gikk frem for ham og sa:

²И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

³Vær hilset, du jødenes konge! Og de slo ham i ansiktet.

³И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

⁴Pilatus gikk da atter ut og sa til dem: Se, jeg fører ham ut til eder, forat I skal vite at jeg ikke finner nogen skyld hos ham.

⁴Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

⁵Jesus kom da ut og bar tornekronen og purpurkappen. Og han sa til dem: Se det menneske!

⁵А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

⁶Da nu yppersteprestene og tjenerne fikk se ham, ropte de: Korsfest, korsfest! Pilatus sier til dem: Ta I ham og korsfest ham! for jeg finner ingen skyld hos ham.

⁶А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

⁷Jødene svarte ham: Vi har en lov, og efter den lov er han skyldig til å dø, fordi han har gjort sig selv til Guds Sønn.

⁷Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

⁸Da nu Pilatus hørte dette ord, blev han ennu mere redd,

⁸Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

⁹og han gikk atter inn i borgen og sa til Jesus: Hvor er du fra? Men Jesus gav ham intet svar.

⁹И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

¹⁰Pilatus sier da til ham: Vil du ikke tale med mig? Vet du ikke at jeg har makt til å gi dig fri og har makt til å korsfeste dig?

¹⁰А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

¹¹Jesus svarte: Du hadde ingen makt over mig hvis det ikke var gitt dig ovenfra; derfor har han som overgav mig til dig, større synd.

¹¹Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

¹²På grunn av dette søkte Pilatus fremdeles å gi ham fri. Men jødene ropte: Gir du denne fri, da er du ikke keiserens venn; hver den som gjør sig selv til konge, setter sig op imot keiseren.

¹²Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

¹³Da nu Pilatus hørte disse ord, førte han Jesus ut og satte sig på dommersetet, på det sted som kalles Stenlagt, på hebraisk Gabbata.

¹³Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

¹⁴Men det var beredelses-dagen i påsken, omkring den sjette time. Og han sier til jødene: Se her eders konge!

¹⁴А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

¹⁵De ropte da: Bort, bort med ham! Korsfest ham! Pilatus sier til dem: Skal jeg korsfeste eders konge? Yppersteprestene svarte: Vi har ingen annen konge enn keiseren.

¹⁵А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

¹⁶Da overgav han ham til dem til å korsfestes.

¹⁶Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

¹⁷Så tok de Jesus med sig, og han bar sitt kors og gikk ut til det sted som kalles Hodeskalle-stedet, på hebraisk Golgata;

¹⁷И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

¹⁸der korsfestet de ham, og sammen med ham to andre, en på hver side, og Jesus midt imellem.

¹⁸Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

¹⁹Men Pilatus hadde også skrevet en innskrift, og den satte han på korset; der var skrevet: Jesus fra Nasaret, jødenes konge.

¹⁹Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

²⁰Denne innskrift leste da mange av jødene; for det sted hvor Jesus blev korsfestet, var nær ved byen, og den var skrevet på hebraisk, latin og gresk.

²⁰И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

²¹Jødenes yppersteprester sa da til Pilatus: Skriv ikke: Jødenes konge, men at han sa: Jeg er jødenes konge!

²¹А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

²²Pilatus svarte: Det jeg skrev, det skrev jeg.

²²Пилат одговори: Шта писах писах.

²³Da nu stridsmennene hadde korsfestet Jesus, tok de hans klær og delte dem i fire deler, en for hver stridsmann. Likeså tok de kjortelen. Men kjortelen var usydd, vevd fra øverst og helt igjennem.

²³А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

²⁴De sa da til hverandre: La oss ikke rive den i stykker, men kaste lodd om hvem som skal ha den! - forat Skriften skulde opfylles, som sier: De delte mine klær mellem sig, og kastet lodd om min kjortel. Dette gjorde da stridsmennene.

²⁴Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

²⁵Men ved Jesu kors stod hans mor og hans mors søster, Maria, Klopas' hustru, og Maria Magdalena.

²⁵А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

²⁶Da nu Jesus så sin mor, og ved siden av henne den disippel han elsket, sa han til sin mor: Kvinne! se, det er din sønn;

²⁶А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

²⁷derefter sa han til disippelen: Se, det er din mor. Og fra den stund tok disippelen henne hjem til sig.

²⁷Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

²⁸Derefter, da Jesus visste at nu var alt fullbragt, forat Skriften skulde opfylles, sier han: Jeg tørster.

²⁸Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

²⁹Der stod et kar fullt av eddik; de satte da en svamp full av eddik på en isop-stilk og holdt den op til hans munn.

²⁹Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

³⁰Da nu Jesus hadde fått eddiken, sa han: Det er fullbragt. Og han bøide sitt hode og opgav sin ånd.

³⁰А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

³¹Det var beredelses-dagen; forat nu legemene ikke skulde bli hengende på korset sabbaten over - for denne sabbatsdag var stor - bad jødene Pilatus om at deres ben måtte bli brutt sønder og legemene tatt ned.

³¹А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

³²Stridsmennene kom da og brøt benene på den første og på den andre som var korsfestet sammen med ham;

³²Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

³³men da de kom til Jesus og så at han allerede var død, brøt de ikke hans ben,

³³А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

³⁴men en av stridsmennene stakk ham i siden med et spyd, og straks kom det ut blod og vann.

³⁴Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

³⁵Og den som har sett det, har vidnet om det, og hans vidnesbyrd er sant, og han vet at han sier sant, forat også I skal tro.

³⁵И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

³⁶For dette skjedde forat Skriften skulde opfylles: Intet ben skal brytes på ham.

³⁶Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

³⁷Og atter sier et annet skriftord: De skal se på ham som de har gjennemstunget.

³⁷И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

³⁸Men Josef fra Arimatea, som var en av Jesu disipler, dog lønnlig, av frykt for jødene, bad derefter Pilatus at han måtte ta Jesu legeme ned; og Pilatus gav ham lov til det. Han kom da og tok Jesu legeme ned.

³⁸А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

³⁹Men også Nikodemus kom, han som første gang var kommet til ham om natten, og han hadde med sig en blanding av myrra og aloë, omkring hundre pund.

³⁹А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

⁴⁰De tok da Jesu legeme og svøpte det i linklær med de velluktende urter, således som det er skikk hos jødene ved jordeferd.

⁴⁰И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

⁴¹Men på det sted hvor Jesus blev korsfestet, var det en have, og i haven en ny grav, som aldri nogen var blitt lagt i;

⁴¹А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

⁴²der la de da Jesus, fordi det var jødenes beredelses-dag; for graven var nær ved.

⁴²Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.