1Men Herren lot en stor fisk komme og sluke Jonas, og Jonas var i fiskens buk tre dager og tre netter.
1И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
2Og Jonas bad til Herren sin Gud fra fiskens buk
2И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој.
3og sa: Jeg kalte på Herren i min nød, og han svarte mig; fra dødsrikets skjød ropte jeg, du hørte min røst.
3Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
4Du kastet mig i dypet, midt i havet, og vannstrømmer omgav mig; alle dine brenninger og dine bølger gikk over mig.
4И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
5Jeg tenkte: Jeg er støtt bort fra dine øine. Men jeg skal atter skue op til ditt hellige tempel.
5Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
6Vannene omringet mig like til sjelen, dypet omgav mig, tang innhyllet mitt hode,
6Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
7til fjellenes grunnvoller sank jeg ned, jordens bommer var lukket efter mig for evig. Men du førte mitt liv op av graven, Herre min Gud!
7Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
8Da min sjel vansmektet i mig, kom jeg Herren i hu, og min bønn kom til dig i ditt hellige tempel.
8Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
9De som holder sig til de tomme avguder, de forlater sin miskunnhet*. / {* sin miskunnelige Gud; SLM 144, 2.}
9А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
10Men jeg vil ofre til dig med takksigelses røst; det jeg har lovt, vil jeg holde; frelsen hører Herren til.
10И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.
11Så spydde fisken på Herrens bud Jonas ut på det tørre land.