¹Da folket imens hadde samlet sig i tusentall, så de trådte på hverandre, tok han til orde og sa til sine disipler: Ta eder først og fremst i vare for fariseernes surdeig, som er hykleri!

¹Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

²Men intet er skjult som ikke skal bli åpenbaret, og intet er dulgt som ikke skal bli kjent;

²Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

³derfor skal alt det som I sier i mørket, bli hørt i lyset, og det som I hvisker i øret inne i kammerne, det skal bli forkynt på takene.

³Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

⁴Men jeg sier til eder, mine venner: Frykt ikke for dem som slår legemet ihjel og derefter ikke kan gjøre mere;

⁴Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁵men jeg vil vise eder hvem I skal frykte for: Frykt for ham som har makt både til å slå ihjel og til derefter å kaste i helvede! Ja, sier jeg eder, for ham skal I frykte.

⁵Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁶Selges ikke fem spurver for to øre? Og ikke én av dem er glemt hos Gud.

⁶Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁷Men endog hårene på eders hode er tellet alle sammen; frykt ikke! I er mere enn mange spurver.

⁷А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁸Men jeg sier eder: Hver den som kjennes ved mig for menneskene, ham skal også Menneskesønnen kjennes ved for Guds engler;

⁸Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁹men den som fornekter mig for menneskene, han skal fornektes for Guds engler.

⁹А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

¹⁰Og hver den som taler et ord mot Menneskesønnen, ham skal det bli forlatt; men den som taler bespottelig mot den Hellige Ånd, ham skal det ikke bli forlatt.

¹⁰И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹¹Men når de fører eder frem for synagogene og øvrighetene og myndighetene, da vær ikke bekymret for hvorledes eller hvad I skal svare for eder, eller hvad I skal si;

¹¹А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹²for den Hellige Ånd skal lære eder i samme stund hvad I skal si.

¹²Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹³Og en av folket sa til ham: Mester! si til min bror at han skal skifte arven med mig!

¹³Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹⁴Men han sa til ham: Menneske! hvem har satt mig til dommer eller skifter over eder?

¹⁴А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁵Og han sa til dem: Se til og ta eder i vare for all havesyke! for ingen har sitt liv av sitt gods, om han er nokså rik.

¹⁵А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁶Og han fortalte dem en lignelse og sa: Der var en rik mann hvis jord bar godt;

¹⁶Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷og han tenkte ved sig selv: Hvad skal jeg gjøre? jeg har ikke rum til å samle min grøde i.

¹⁷И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁸Og han sa: Jo, dette vil jeg gjøre: Jeg vil rive mine lader ned og bygge dem større, og der vil jeg samle hele min avling og mitt gods;

¹⁸И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁹og så vil jeg si til min sjel: Sjel! du har meget godt liggende for mange år; slå dig til ro, et, drikk, vær glad!

¹⁹И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

²⁰Men Gud sa til ham: Du dåre! i denne natt kreves din sjel av dig; hvem skal så ha det du har samlet?

²⁰А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²¹Således er det med den som samler sig skatter og ikke er rik i Gud.

²¹Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²²Og han sa til sine disipler: Derfor sier jeg eder: Vær ikke bekymret for eders liv, hvad I skal ete, heller ikke for eders legeme, hvad I skal klæ eder med!

²²А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²³Livet er mere enn maten, og legemet mere enn klærne.

²³Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²⁴Gi akt på ravnene: de hverken sår eller høster, de har ikke matbod eller lade, og Gud før dem allikevel. Hvor meget mere er ikke I enn fuglene!

²⁴Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁵Og hvem av eder kan med all sin bekymring legge en alen til sin livslengde?

²⁵А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁶Formår I da ikke engang det minste, hvorfor er I da bekymret for det andre?

²⁶А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁷Gi akt på liljene, hvorledes de vokser: de arbeider ikke, de spinner ikke; men jeg sier eder: Enn ikke Salomo i all sin herlighet var klædd som én av dem.

²⁷Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁸Men klær Gud således gresset på marken, som står idag og imorgen kastes i ovnen, hvor meget mere skal han da klæ eder, I lite troende!

²⁸А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁹Så skal da I heller ikke søke efter hvad I skal ete, eller hvad I skal drikke, og ikke la eders tanker fare hit og dit.

²⁹И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

³⁰For alt slikt søker hedningene i verden efter; men eders Fader vet at I trenger til det.

³⁰Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³¹Men søk hans rike, så skal I få dette i tilgift!

³¹Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³²Frykt ikke, du lille hjord! for det har behaget eders Fader å gi eder riket.

³²Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³³Selg det I eier, og gi almisse! Gjør eder punger som ikke eldes, en skatt som ikke forgår, i himmelen, der hvor tyve-hånd ikke når, og møll ikke tærer!

³³Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³⁴For hvor eders skatt er, der vil også eders hjerte være.

³⁴Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁵La eders lender være ombundet og eders lys brennende,

³⁵Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁶og vær I likesom folk som venter på sin herre når han vil fare hjem fra bryllupet, forat de kan lukke op for ham straks han kommer og banker på!

³⁶И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁷Salige er de tjenere som herren finner våkne når han kommer. Sannelig sier jeg eder: Han skal binde op om sig og la dem sette sig til bords og gå frem og tjene dem.

³⁷Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁸Og om han kommer i den annen vakt, og om han kommer i den tredje og finner det så, salige er de.

³⁸И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁹Men dette skal I vite at dersom husbonden visste i hvilken time tyven kom, da vilde han våke og ikke la nogen bryte inn i sitt hus.

³⁹Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

⁴⁰Vær da også I rede! for Menneskesønnen kommer i den time I ikke tenker.

⁴⁰И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴¹Da sa Peter til ham: Herre! er det oss du taler om i denne lignelse, eller alle?

⁴¹А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴²Og Herren sa: Hvem er da den tro og kloke husholder, som hans husbond vil sette over sine tjenestefolk for å gi dem deres mat i rette tid?

⁴²А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴³Salig er den tjener som hans husbond finner å gjøre så når han kommer.

⁴³Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴⁴Sannelig sier jeg eder: Han skal sette ham over alt det han eier.

⁴⁴Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁵Men dersom denne tjener sier i sitt hjerte: Min herre dryger med å komme, og så gir sig til å slå drengene og pikene og å ete og drikke og fylle sig,

⁴⁵Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁶da skal denne tjeners herre komme en dag han ikke venter, og en time han ikke vet, og hugge ham sønder og gi ham lodd og del med de utro.

⁴⁶Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁷Men den tjener som kjente sin herres vilje, og ikke stelte til eller satte i verk det han vilde, han skal få mange slag;

⁴⁷А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁸men den som ikke kjente den, men gjorde det som er slag verd, han skal få færre. Hver den som meget er gitt, av ham skal meget kreves, og den som meget er overgitt, av ham skal dess mere fordres.

⁴⁸А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁹Ild er jeg kommet for å kaste på jorden; og hvor gjerne jeg vilde den alt var tendt!

⁴⁹Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁵⁰Men en dåp har jeg å døpes med; og hvor jeg gruer til den er fullført!

⁵⁰Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵¹Tror I at jeg er kommet for å gi fred på jorden? Nei, sier jeg eder, men strid.

⁵¹Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵²For fra nu av skal fem være i strid i ett hus, tre mot to og to mot tre,

⁵²Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵³far mot sønn og sønn mot far, mor mot datter og datter mot mor, svigermor mot svigerdatter og svigerdatter mot svigermor.

⁵³Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵⁴Men han sa også til folket: Når I ser det stiger en sky op i vest, sier I straks: Det kommer regn, og det skjer så;

⁵⁴А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁵og når I ser det blåser sønnenvind, sier I: Det blir hete, og det blir så.

⁵⁵И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁶I hyklere! Jordens og himmelens utseende vet I å tyde; hvorfor kan I da ikke tyde denne tid?

⁵⁶Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁷Hvorfor dømmer I da ikke også av eder selv hvad rett er?

⁵⁷Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁸For når du går avsted til øvrigheten med din motstander, da gjør dig umak for å bli forlikt med ham mens du er på veien, forat han ikke skal dra dig frem for dommeren, og dommeren overgi dig til fangevokteren, og fangevokteren kaste dig i fengsel.

⁵⁸Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁹Jeg sier dig: Du skal ingenlunde komme ut derfra før du har betalt til siste øre.

⁵⁹Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.