¹Og han kalte sine tolv disipler til sig og gav dem makt over urene ånder, til å drive dem ut, og til å helbrede all sykdom og all skrøpelighet.

¹И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

²Men dette er de tolv apostlers navn: Først Simon, som kalles Peter, og Andreas, hans bror; Jakob, Sebedeus' sønn, og Johannes, hans bror;

²А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

³Filip og Bartolomeus; Tomas og Matteus, tolderen; Jakob, Alfeus' sønn, og Lebbeus med tilnavnet Taddeus;

³Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;

⁴Simon Kananeus og Judas Iskariot, han som forrådte ham.

⁴Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.

⁵Disse tolv sendte Jesus ut og bød dem: Gå ikke ut på veien til hedningene, og gå ikke inn i nogen av samaritanenes byer,

⁵Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

⁶men gå heller til de fortapte får av Israels hus!

⁶Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

⁷Og når I går avsted, da forkynn dette budskap: Himlenes rike er kommet nær!

⁷А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.

⁸Helbred syke, opvekk døde, rens spedalske, driv ut onde ånder! For intet har I fått det, for intet skal I gi det.

⁸Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

⁹I skal ikke ta gull eller sølv eller kobber med i eders belter,

⁹Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,

¹⁰ikke skreppe til reisen, ikke to kjortler, ikke sko, ikke stav; for arbeideren er sin føde verd.

¹⁰Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.

¹¹Og hvor I kommer inn i en by eller landsby, der skal I spørre efter hvem som er det verd i den by; og bli hos ham til I drar bort derfra!

¹¹А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.

¹²Og når I kommer inn i et hus, da skal I hilse det;

¹²А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.

¹³og dersom huset er det verd, da komme eders fred over det; men dersom det ikke er det verd, da vende eders fred tilbake til eder!

¹³И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

¹⁴Og om nogen ikke tar imot eder og ikke hører på eders ord, da gå ut av det hus eller den by, og ryst støvet av eders føtter!

¹⁴А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.

¹⁵Sannelig sier jeg eder: Det skal gå Sodomas og Gomorras land tåleligere på dommens dag enn den by.

¹⁵Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.

¹⁶Se, jeg sender eder som får midt iblandt ulver; vær derfor kloke som slanger og enfoldige som duer!

¹⁶Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

¹⁷Men vokt eder for menneskene! for de skal overgi eder til domstolene og hudstryke eder i sine synagoger;

¹⁷А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

¹⁸og I skal føres frem for landshøvdinger og konger for min skyld, til vidnesbyrd for dem og for hedningene.

¹⁸И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

¹⁹Men når de overgir eder, da vær ikke bekymret for hvorledes eller hvad I skal tale; for det skal gis eder i samme stund hvad I skal tale.

¹⁹А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

²⁰For det er ikke I som taler, men det er eders Faders Ånd som taler i eder.

²⁰Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

²¹Og bror skal overgi bror til døden, og en far sitt barn, og barn skal reise sig mot foreldre og volde deres død;

²¹А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.

²²og I skal hates av alle for mitt navns skyld; men den som holder ut til enden, han skal bli frelst.

²²И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.

²³Men når de forfølger eder i den ene by, da fly til den andre! for sannelig sier jeg eder: I skal ikke komme til ende med Israels byer før Menneskesønnen kommer.

²³А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.

²⁴En disippel er ikke over sin mester, heller ikke en tjener over sin herre;

²⁴Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.

²⁵det er nok for disippelen at han blir som sin mester, og tjeneren som sin herre; har de kalt husbonden Be'elsebul, hvor meget mere da hans husfolk!

²⁵Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

²⁶Frykt derfor ikke for dem! for intet er skjult som ikke skal bli åpenbaret, og intet er dulgt som ikke skal bli kjent;

²⁶Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

²⁷det jeg sier eder i mørket, det skal I si i lyset, og det som hviskes eder i øret, det skal I forkynne på takene.

²⁷Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

²⁸Og frykt ikke for dem som slår legemet ihjel, men ikke kan slå sjelen ihjel; men frykt heller for ham som kan ødelegge både sjel og legeme i helvede!

²⁸И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.

²⁹Selges ikke to spurver for en øre? Og ikke en av dem faller til jorden uten at eders Fader vil.

²⁹Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.

³⁰Men endog hårene på eders hode er tellet alle sammen.

³⁰А вама је и коса на глави сва избројана.

³¹Frykt derfor ikke! I er mere enn mange spurver.

³¹Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

³²Derfor, hver den som kjennes ved mig for menneskene, ham skal også jeg kjennes ved for min Fader i himmelen;

³²А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³³men den som fornekter mig for menneskene, ham skal også jeg fornekte for min Fader i himmelen.

³³А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³⁴I må ikke tro at jeg er kommet for å sende fred på jorden; jeg er ikke kommet for å sende fred, men sverd.

³⁴Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

³⁵For jeg er kommet for å sette splid mellem en mann og hans far, og mellem en datter og hennes mor, og mellem en svigerdatter og hennes svigermor,

³⁵Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

³⁶og en manns husfolk skal bli hans fiender.

³⁶И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

³⁷Den som elsker far eller mor mere enn mig, er mig ikke verd, og den som elsker sønn eller datter mere enn mig, er mig ikke verd,

³⁷Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

³⁸og den som ikke tar sitt kors og følger efter mig, er mig ikke verd.

³⁸И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

³⁹Den som finner sitt liv, skal miste det, og den som mister sitt liv for min skyld, skal finne det.

³⁹Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

⁴⁰Den som tar imot eder, tar imot mig, og den som tar imot mig, tar imot ham som sendte mig.

⁴⁰Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.

⁴¹Den som tar imot en profet fordi han er en profet, skal få en profets lønn, og den som tar imot en rettferdig fordi han er rettferdig, skal få en rettferdigs lønn.

⁴¹Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

⁴²Og den som gir én av disse små endog bare et beger koldt vann å drikke fordi han er disippel, sannelig sier jeg eder: Han skal ingenlunde miste sin lønn.

⁴²И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.