Norwegian

Serbian: Cyrillic

Nehemiah

10

1De som skrev under på denne med segl forsynte skrivelse, var: stattholderen Nehemias, Hakaljas sønn, og Sedekias,
1А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,
2Seraja, Asarja, Jirmeja,
2Серај, Азарија, Јеремија,
3Pashur, Amarja, Malkia,
3Пасхор, Амарија, Малхија,
4Hattus, Sebanja, Malluk,
4Хатус, Севанија, Малух,
5Harim, Meremot, Obadja,
5Харим, Меримот, Овадија,
6Daniel, Ginneton, Baruk,
6Данило, Гинетон, Варух,
7Mesullam, Abia, Mijamin,
7Месулам, Вија, Мијамин,
8Ma'asja, Bilgai og Semaja; dette var prestene;
8Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници;
9og levittene var: Josva, Asanjas sønn, Binnui av Henadads barn og Kadmiel,
9А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило,
10og deres brødre: Sebanja, Hodia, Kelita, Pelaja, Hanan,
10И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана,
11Mika, Rehob, Hasabja,
11Миха, Реов, Асавија,
12Sakkur, Serebja, Sebanja,
12Захур, Серевија, Севнија,
13Hodia, Bani og Beninu.
13Одија, Ваније, Венинуј;
14Og folkets høvdinger var: Paros, Pahat-Moab, Elam, Sattu, Bani,
14Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,
15Bunni, Asgad, Bebai,
15Вуније, Азгад, Вивај,
16Adonja, Bigvai, Adin,
16Адонија, Вигвај, Адин,
17Ater, Hiskia, Assur,
17Атир, Језекија, Азур,
18Hodia, Hasum, Besai,
18Одија, Асум, Висај,
19Harif, Anatot, Nobai,
19Ариф, Анатот, Навај,
20Magpias, Mesullam, Hesir,
20Магфија, Месулам, Езир,
21Mesesabel, Sadok, Jaddua,
21Месизавеило, Садок, Јадва,
22Pelatja, Hanan, Anaja,
22Фелатија, Анан, Анаја,
23Hosea, Hananja, Hasub,
23Осија, Ананија, Асув,
24Hallohes, Pilha, Sobek,
24Лоис, Филеја, Совик,
25Rehum, Hasabna, Ma'aseja,
25Реум, Асавана, Маија,
26Akia, Hanan, Anan,
26Ахија, Анана, Ганан,
27Malluk, Harim og Ba'ana.
27Малух, Харим, Вана.
28Resten av folket, prestene, levittene, dørvokterne, sangerne, tempeltjenerne og alle de som hadde skilt sig fra de fremmede folk for å leve efter Guds lov, med hustruer, sønner og døtre, så mange som hadde kunnskap og forstand -
28И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,
29alle disse holdt sig til de fornemme blandt sine brødre og svor en dyr ed på at de vilde vandre efter Guds lov, som var gitt ved Guds tjener Moses, og at de vilde holde og gjøre efter alle Herrens, vår Herres bud og lover og forskrifter,
29Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.
30at vi ikke skulde gi våre døtre til de fremmede folk, ei heller ta deres døtre til hustruer for våre sønner,
30И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје.
31at vi, når de fremmede folk kom med sine varer og alle slags korn for å selge det på sabbaten, ikke skulde kjøpe det av dem på sabbaten eller nogen annen helligdag, og at vi i det syvende år skulde la landet hvile og eftergi alle krav.
31И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.
32Og vi påtok oss den forpliktelse at vi skulde avgi tredjedelen av en sekel årlig til tjenesten i vår Guds hus,
32И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог:
33til skuebrødene og det daglige matoffer og det daglige brennoffer og til offerne på sabbatene, nymånedagene og høitidene og til takkofferne og til syndofferne som tjente til soning for Israel, og til alt arbeidet i vår Guds hus.
33На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег.
34Og vi, prestene, levittene og folket, kastet lodd om avgivelsen av ved til templet, hvorledes vi år for år til fastsatte tider skulde føre den til vår Guds hus efter våre familier for å brenne den på Herrens, vår Guds alter, som foreskrevet er i loven.
34И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону;
35Vi vedtok også år for år å føre førstegrøden av vår jord og de første modne frukter av alle trær til Herrens hus
35И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи;
36og de førstefødte av våre sønner og av vår buskap, som foreskrevet er i loven, og å føre det førstefødte av vårt storfe og vårt småfe til vår Guds hus, til prestene som gjør tjeneste i vår Guds hus;
36И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег;
37og det første av vårt mel og våre hellige gaver og alle slags trefrukt, most og olje skulde vi føre til prestene, til kammerne i vår Guds hus, og tienden av vår jord til levittene, og levittene skulde selv innkreve tiende i alle de byer hvor vi driver akerbruk.
37И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо;
38Og en prest, en av Arons sønner, skulde være med levittene når de innkrevde tiende, og selv skulde levittene føre tienden av sin tiende op til vår Guds hus, til kammerne i forrådshuset.
38И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове.
39For både Israels barn og Levis barn skulde føre den hellige avgift av kornet, mosten og oljen til kammerne, hvor helligdommens kar er, og hvor de prester som gjør tjeneste, og dørvokterne og sangerne holder til. - Vi skulde ikke svikte vår Guds hus.
39Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог.