¹Og Herren talte til Moses og sa:

¹И Господ рече Мојсију говорећи:

²Send avsted menn for å utspeide Kana'ans land, som jeg nu vil gi Israels barn! En mann for hver fedrenestamme skal I sende; hver av dem skal være en høvding blandt folket.

²Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.

³Da sendte Moses dem fra ørkenen Paran efter Herrens ord; alle var de overhoder for Israels barn.

³И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.

⁴Og dette var deres navn: For Rubens stamme Sammua, Sakkurs sønn,

⁴А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;

⁵for Simeons stamme Safat, Horis sønn,

⁵Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;

⁶for Juda stamme Kaleb, Jefunnes sønn,

⁶Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;

⁷for Issakars stamme Jigeal, Josefs sønn,

⁷Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;

⁸for Efra'ims stamme Hosea, Nuns sønn,

⁸Од племена Јефремовог Авсије син Навин;

⁹for Benjamins stamme Palti, Rafus sønn,

⁹Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;

¹⁰for Sebulons stamme Gaddiel, Sodis sønn,

¹⁰Од племена Завулоновог Гудило син Судин;

¹¹for Josefs stamme, for Manasse stamme Gaddi, Susis sønn,

¹¹Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;

¹²for Dans stamme Ammiel, Gemallis sønn,

¹²Од племена Дановог Амило син Гамалин.

¹³for Asers stamme Setur, Mikaels sønn,

¹³Од племена Асировог Сатур син Михаилов;

¹⁴for Naftali stamme Nahbi, Vofsis sønn,

¹⁴Од племена Нефталимовог Навија син Савин;

¹⁵for Gads stamme Ge'uel, Makis sønn.

¹⁵Од племена Гадовог Гудило син Махилов.

¹⁶Dette var navnene på de menn som Moses sendte for å utspeide landet; men Moses gav Hosea, Nuns sønn, navnet Josva.

¹⁶То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.

¹⁷Og Moses sendte dem for å utspeide Kana'ans land, og han sa til dem: Dra op her til sydlandet og stig op i fjellene

¹⁷И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

¹⁸og se hvordan landet er, og om folket som bor der, er sterkt eller svakt, om det er lite eller stort,

¹⁸И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

¹⁹og hvordan det land er som det bor i, om det er godt eller dårlig, og hvordan de byer er som det bor i, om det bor i leire eller i festninger,

¹⁹И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

²⁰og hvordan jorden er, om den er fet eller mager, om det er trær der eller ikke! Vær ved godt mot og ta med eder av landets frukt! Det var nettop på den tid de første druer blev modne.

²⁰И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.

²¹Så drog de da op og utspeidet landet fra ørkenen Sin til Rehob, bortimot Hamat.

²¹И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.

²²De drog op til sydlandet og kom til Hebron; der bodde Akiman, Sesai og Talmai, Anaks barn - Hebron var bygget syv år før Soan i Egypten.

²²И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.

²³Så kom de til Eskol-dalen; der skar de av en vinranke med en drueklase, og den bar to mann mellem sig på en stang; likeledes tok de granatepler og fikener.

²³Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

²⁴Dette sted blev kalt Eskol-dalen* efter den drueklase som Israels barn skar av der. / {* d.e. drueklasens dal.}

²⁴И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.

²⁵Da firti dager var til ende, vendte de tilbake efter å ha utspeidet landet.

²⁵И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

²⁶De gikk avsted og fant Moses og Aron og hele Israels barns menighet i ørkenen Paran, i Kades, og gav dem og hele menigheten beskjed om hvad de hadde sett, og viste dem landets frukt.

²⁶И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

²⁷De fortalte ham og sa: Vi kom til det land du sendte oss til, og det flyter virkelig med melk og honning, og her er dets frukt.

²⁷И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.

²⁸Men det folk som bor i landet, er sterkt, og byene er som festninger og meget store; der så vi også Anaks barn.

²⁸Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.

²⁹Amalekittene bor i sydlandet, og hetittene og jebusittene og amorittene bor i fjellbygdene, og kana'anittene bor ute ved havet og langsmed Jordan.

²⁹Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

³⁰Men da folket knurret mot Moses, søkte Kaleb å stagge dem og sa: Vi vil dra op og ta landet i eie; vi skal nok få det i vår makt.

³⁰А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

³¹Men de menn som hadde vært med ham der op, sa: Vi makter ikke å dra op mot det folk; for det er sterkere enn vi.

³¹Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

³²Og de talte ille blandt Israels barn om det land de hadde utspeidet, og sa: Det land vi drog igjennem for å utspeide det, er et land som fortærer* sine innbyggere, og alle de vi så der, var høivoksne folk; / {* ved de kriger som føres der.}

³²И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.

³³der så vi kjempene, Anaks barn av kjempeætten, og mot dem var vi i våre egne øine som gresshopper, og det syntes også de at vi var.

³³Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.