¹Ikke oss, Herre, ikke oss, men ditt navn gi du ære for din miskunnhets, for din trofasthets skyld!

¹Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.

²Hvorfor skal hedningene si: Hvor er nu deres Gud?

²Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?

³Vår Gud er jo i himmelen; han gjør alt det han vil.

³Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

⁴Deres avguder er sølv og gull, et verk av menneskehender.

⁴Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.

⁵De har munn, men taler ikke; de har øine, men ser ikke;

⁵Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

⁶de har ører, men hører ikke; de har nese, men lukter ikke.

⁶Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

⁷Deres hender føler ikke, deres føtter går ikke; de gir ingen lyd med sin strupe.

⁷Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.

⁸Som de selv er, blir de som gjør dem, hver den som setter sin lit til dem.

⁸Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

⁹Israel, sett din lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.

⁹Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

¹⁰Arons hus, sett eders lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.

¹⁰Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

¹¹I som frykter Herren, sett eders lit til Herren! Han er deres hjelp og deres skjold.

¹¹Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.

¹²Herren kom oss i hu; han skal velsigne, han skal velsigne Israels hus, han skal velsigne Arons hus,

¹²Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

¹³han skal velsigne dem som frykter Herren, de små med de store.

¹³Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

¹⁴Herren la eder vokse i tall, eder og eders barn!

¹⁴Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

¹⁵Velsignet være I av Herren, himmelens og jordens skaper!

¹⁵Господ да вас благослови, Творац неба и земље!

¹⁶Himmelen er Herrens himmel, men jorden har han gitt menneskenes barn.

¹⁶Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.

¹⁷De døde lover ikke Herren, ingen av dem som farer ned i dødsrikets stillhet;

¹⁷Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.

¹⁸men vi skal love Herren fra nu av og inntil evig tid. Halleluja!

¹⁸Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!