¹En sang ved festreisene; av Salomo. Dersom Herren ikke bygger huset, arbeider de forgjeves som bygger på det; dersom Herren ikke vokter byen, våker vekteren forgjeves.

¹Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

²Det er forgjeves at I står tidlig op, setter eder sent ned, eter møisommelighets brød; det samme gir han sin venn i søvne.

²Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

³Se, barn er Herrens gave, livsfrukt er en lønn.

³Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

⁴Som piler i den veldige kjempes hånd, således er ungdoms sønner.

⁴Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

⁵Lykksalig er den mann som har sitt kogger fullt av dem; de blir ikke til skamme når de taler med fiender i porten.

⁵Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.