1Til sangmesteren; efter "Morgenrødens hind"*; en salme av David. / {* sannsynligvis melodien.}
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Min Gud! Min Gud! Hvorfor har du forlatt mig? Langt borte fra min frelse er min klages ord.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Min Gud! Jeg roper om dagen, og du svarer ikke, og om natten, og jeg får ikke tie.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Og du er dog hellig, du som troner over Israels lovsanger.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5Til dig satte våre fedre sin lit; de satte sin lit til dig, og du utfridde dem.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Til dig ropte de, og de blev reddet; til dig satte de sin lit, og de blev ikke til skamme.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Men jeg er en orm og ikke en mann, menneskers spott og folks forakt.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8Alle de som ser mig, spotter mig, vrenger munnen, ryster på hodet og sier:
8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9Sett din vei i Herrens hånd! Han skal redde ham, han skal utfri ham, siden han har behag i ham.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Ja, du er den som drog mig frem av mors liv, som lot mig hvile trygt ved min mors bryst.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11På dig er jeg kastet fra mors liv; fra min mors skjød er du min Gud.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Vær ikke langt borte fra mig! for trengselen er nær, og det er ingen hjelper.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Sterke okser omringer mig, Basans okser kringsetter mig.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14De spiler op sin munn imot mig som en sønderrivende og brølende løve.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Jeg er utøst som vann, og alle mine ben skiller sig at; mitt hjerte er som voks, smeltet midt i mitt liv.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Min kraft er optørket som et potteskår, og min tunge henger fast ved mine gommer, og i dødens støv legger du mig.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17For hunder omringer mig, de ondes hop kringsetter mig; de har gjennemboret mine hender og mine føtter.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Jeg kan telle alle mine ben; de ser til, de ser på mig med lyst.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19De deler mine klær mellem sig og kaster lodd om min kjortel.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Men du? Herre, vær ikke langt borte, du min styrke, skynd dig å hjelpe mig!
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Redd min sjel fra sverdet, mitt eneste* fra hunders vold! / {* d.e. min sjel.}
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Frels mig fra løvens gap, og fra villoksenes horn - du bønnhører mig!
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Jeg vil kunngjøre ditt navn for mine brødre, midt i menigheten vil jeg love dig.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24I som frykter Herren, lov ham, all Jakobs ætt, ær ham, og frykt for ham, all Israels ætt!
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25For han har ikke foraktet og ikke avskydd den elendiges elendighet og ikke skjult sitt åsyn for ham; men da han ropte til ham, hørte han.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26Fra dig utgår min pris i en stor forsamling; mine løfter vil jeg holde for deres øine som frykter ham.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27De saktmodige skal ete og bli mette; de som søker Herren, skal love ham; eders hjerte leve til evig tid!
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Alle jordens ender skal komme det i hu og vende om til Herren, og alle folkenes slekter skal tilbede for ditt åsyn.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29For riket hører Herren til, og han hersker over folkene.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Alle jordens rikmenn skal ete og tilbede; for hans åsyn skal alle de bøie sig som stiger ned i støvet, og den som ikke kan holde sin sjel i live.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Efterkommerne skal tjene ham, der skal fortelles om Herren til efterslekten.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
32De skal komme og kunngjøre hans rettferdighet for det folk som blir født, at han har gjort det.