1Så bli da du, min sønn, sterk ved nåden i Kristus Jesus,
1ПАС, эй фарзандам, бо файзе ки дар Исои Масеҳ аст, қавй бош.
2og det som du har hørt av mig i mange vidners nærvær, overgi det til trofaste mennesker som er duelige til også å lære andre!
2Ва он чиро, ки аз ман дар ҳузури шоҳидони бисьёр пгунидай, ба одамони мӯътамаде бисупор, ки лаёқат дошта бошанд дигаронро низ таълим диҳанд.
3Lid ondt med mig som en god Kristi Jesu stridsmann!
3Ҳамчун сарбози неки Исои Масеҳ ба уқубатҳо тоб овар.
4Ingen som gjør krigstjeneste, blander sig inn i livets sysler, forat han kan tekkes sin hærfører.
4Ҳеҷ сарбоз худро бо корҳои рӯзгор банд намекунад, то ки ба сипаҳсолор писанд афтад.
5Men om nogen også strider i veddekamp, får han dog ikke kransen hvis han ikke strider på den rette måte.
5Ва агар касе мубориза кунад ҳам, соҳиби тоҷ намешавад, агар ғайриқонунӣ мубориза карда бошад.
6Den bonde som arbeider, bør først nyte fruktene.
6Зироаткори меҳнаткаш бояд аввалин шахс бошад, ки аз ҳосил баҳра барад.
7Forstå det jeg sier! for Herren skal gi dig forstand på alt.
7Он чи мегӯям, бифаҳм ва Худованд дар ҳама чиз ба ту фаҳм хоҳад дод.
8Kom Jesus Kristus i hu, som er opstanden fra de døde, av Davids ætt, efter mitt evangelium,
8Исои Масеҳро дар хотир нигоҳ дор, ки аз насли Довуд буд ва аз мурдагон эҳьё шуд, ба ҳасби башорати ман,
9for hvis skyld jeg lider ondt like til dette å være bundet som en ugjerningsmann; men Guds ord er ikke bundet.
9Ки барои он, мисли бадкоре, то ба дараҷаи занҷирҳо уқубат мекашам, аммо каломи Худо ба занҷирҳо банд нест.
10Derfor tåler jeg alt for de utvalgtes skyld, forat også de skal vinne frelsen i Kristus Jesus med evig herlighet.
10Бинобар ин ман ба ҳар чиз ба хотири баргузидагон сабр мекунам, то ки онҳо низ ба наҷоте ки дар Исои Масеҳ аст, бо ҷалоли абадӣ ноил шаванд.
11Det er et troverdig ord; for er vi død med ham, skal vi og leve med ham;
11Дуруст аст ин сухан: агар бо Ӯ мурда бошем, бо Ӯ зиндагй ҳам хоҳем кард;
12holder vi ut, skal vi og herske med ham; fornekter vi, skal han og fornekte oss;
12Агар тоқат оварем, бо Ӯ салтанат ҳам хоҳем ронд; вале агар инкор кунем, Ӯ низ моро инкор хоҳад кард;
13er vi troløse, så er han trofast; for han kan ikke fornekte sig selv.
13Агар мо бевафо бошем, Ӯ вафодор аст, зеро ки Худро инкор карда наметавонад.
14Minn om dette, idet du vidner for Herrens åsyn at de ikke skal ligge i ordkrig, til ingen nytte, men til undergang for dem som hører på.
14Ҳаминро хотиррасон карда, ба ҳузури Худованд ба онҳо дастур деҳ, ки ба баҳсу мунозира машғул нашаванд, ки он ҳеҷ фоида намебахшад, балки шунавандагонро парешонхотир месозад.
15Legg vinn på å fremstille dig for Gud som en som holder prøve, som en arbeider som ikke har noget å skamme sig over, idet du rettelig lærer sannhetens ord.
15Саъю кӯшиш намо, ки худро ба Худо муносиб нишон диҳӣ, ҳамчун коркуне ки хиҷил намешавад ва каломи ростиро дуруст мавъиза мекунад.
16Men hold dig fra det vanhellige tomme snakk! for de går alltid videre i ugudelighet,
16Вале аз ёвагӯии ношоям канорагирӣ намо; зеро ки ин кор мардумро боз ҳам зиёдтар ба маъсият гирифтор хоҳад кард,
17og deres ord vil ete om sig som dødt kjøtt. Blandt disse er Hymeneus og Filetus,
17Ва суханашон, ҳамчун мараз, паҳн хоҳад шуд. Дар миёни онҳо Ҳумниюс ва Филитус ҳастанд,
18som har faret vill fra sannheten, idet de sier at opstandelsen allerede har vært, og de nedbryter troen hos somme.
18Ки аз ростӣ дур шуда, мегӯянд, ки "эҳьё аллакай воқеъ шудааст", ва имони баъзеро хароб мекунанд.
19Men Guds faste grunnvoll står og har dette segl: Herren kjenner sine, og: Hver den som nevner Herrens navn, skal avstå fra urettferdighet!
19Аммо буньёди матини Худо қоим аст ва чунин мӯҳре дорад: "Худованд мансубони Худро мешиносад"; ва боз: "Ҳар кӣ исми Худовандро мехонад, бигзор аз шарорат канорагирй намояд".
20Men i et stort hus er det ikke bare kar av gull og sølv, men også kar av tre og ler, og nogen til ære, andre til vanære.
20Вале дар хонаи калон на танҳо зарфҳои тилло ва нуқра, балки чӯбин ва гилин ҳам ҳаст, ва аз онҳо баъзе барои истеъмоли иззатнок аст, ва баъзе барои истеъмоли зиллатнок.
21Holder da nogen sig ren fra disse, da vil han være et kar til ære, helliget, nyttig for husbonden, rede til all god gjerning.
21Пас, ҳар кӣ худро аз инҳо пок кунад, зарфе барои истеъмоли иззатнок хоҳад буд, ки он муқаддас ва қобили истифодаи соҳибаш мебошад ва тайёр ба ҳар амали нек.
22Men fly ungdommens lyster, og jag efter rettferdighet, tro, kjærlighet, fred med dem som påkaller Herren av et rent hjerte!
22Аз шаҳавоти ҷавонӣ бигрез ва бо ҳамаи онҳое ки Худовандро аз самими қалб мехонанд, аз паи адолат, имон, муҳаббат ва осоиштагӣ бирав.
23Og vis fra dig de dårlige og uforstandige stridsspørsmål, for du vet at de føder strid!
23Аз мубоҳисаҳои аблаҳона ва ҷоҳилона канорагирй намо, чун медонӣ, ки онҳо чанҷолҳоро ба вуҷуд меоваранд;
24Men en Herrens tjener må ikke stride, han må være mild imot alle, duelig til å lære andre, i stand til å tåle ondt,
24Лекин бандаи Худованд набояд ҷанҷол кунад, балки бо ҳама меҳрубон, омӯзгор ва сабур бошад,
25så han med saktmodighet viser dem til rette som sier imot, om Gud dog engang vilde gi dem omvendelse, så de kunde kjenne sannheten
25Бо фурӯтанй мухолифонро насиҳат диҳад, ки шояд Худо ато фармояд, ки онҳо тавба карда, ба дониши ростӣ бирасанд
26og våkne igjen av sitt rus i djevelens snare, han som de er fanget av, så de må gjøre hans vilje.
26Ва аз доми иблис раҳоӣ ёбанд, ки вай онҳоро асири иродаи худ гардондааст.