¹Lepsze jest imię dobre, niżeli maść wyborna; a dzieó śmierci, niż dzieó narodzenia.

¹Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

²Lepiej iść do domu żałoby, niż iść do domu biesiady, przeto, iż tam widzimy koniec każdego człowieka, a żyjący składa to do serca swego.

²Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

³Lepszy jest smutek, niżeli śmiech; bo przez smutek twarzy naprawia się serce.

³Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

⁴Serce mądrych w domu żałoby; ale serce głupich w domu wesela.

⁴Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

⁵Lepiej jest słuchać gromienia mądrego, niżeli słuchać pieśni głupich.

⁵Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

⁶Bo jaki jest trzask ciernia pod garncem, tak jest śmiech głupiego; i toć jest marność.

⁶Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

⁷Zaiste ucisk przywodzi mądrego do szaleóstwa, a dar zaślepia serce.

⁷Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

⁸Lepsze jest dokoóczenie rzeczy, niżeli początek jej; lepszy jest człowiek cierpliwego ducha, niż ducha wyniosłego.

⁸Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

⁹Nie bądź porywczy w duchu twym do gniewu; bo gniew w zanadrzyu głupich odpoczywa.

⁹Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

¹⁰Nie mów: Cóż to jest, że dni pierwsze lepsze były, niż teraźniejsze? Bobyś się o tem nie mądrze pytał.

¹⁰Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

¹¹Dobra jest mądrość przy majętności, i jest pożteczna tym, którzy widzą słoóce.

¹¹Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

¹²Albowiem pod cieniem mądrości, i pod cieniem srebra odpoczywa człowiek, a wszakże przedniejsza jest umiejętność mądrości; bo przynosi żywot tym, którzy ją mają.

¹²Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

¹³Przypatrz się sprawie Bożej; bo któż może wyprostować, co on skrzywi?

¹³Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

¹⁴W dzieó dobry zażywaj dobra, w dzieó zły miej się na pieczy: boć ten uczynił Bóg przeciwko owemu, dlatego, aby nie doszedł człowiek tego, co nastanie po nim.

¹⁴У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

¹⁵Tom wszystko widział za dni marności mojej: Bywa sprawiedliwy, który ginie z sprawiedliwością swoją; także bywa niezbożnik, który długo żyje we złości swojej.

¹⁵Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

¹⁶Nie bądź nazbyt sprawiedliwym, ani nazbyt mądrym; przeczżebyś miał do zguby przychodzić?

¹⁶Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

¹⁷Nie bądź nader niepobożnym, ani nazbyt głupim; przeczżebyś miał umrzeć przed czasem swoim?

¹⁷Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

¹⁸Dobra jest, abyś się owego trzymał, a tego się nie puszczał; kto się boi Boga, uchodzi tego wszystkiego.

¹⁸Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

¹⁹Mądrość umacnia mądrego więcej, niżeli dziesięć książąt, którzy są w mieście.

¹⁹Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

²⁰Zaiste niemasz człowieka sprawiedliwego na ziemi, któryby czynił dobrze, a nie grzeszył.

²⁰Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

²¹Nie do wszystkich też słów, które mówią ludzie przykładaj serca twego; i niech cię to nie obchodzi, choćciby i sługa twój złorzeczył.

²¹Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

²²Boć wie serce twoje, żeś i ty częstokroć drugim złorzeczył.

²²Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

²³Wszystkiegom tego doświadczył mądrością, i rzekłem: Będę mądrym; aleć się mądrość oddaliła odemnie.

²³Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

²⁴A co dalekiego, i co bardzo głębokiego jest, któż to znajdzie?

²⁴Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

²⁵Wszystkom ja przeszedł myślą swoją, abym poznał i wybadał się, i wynalazł mądrość i rozum, a żebym poznał niezbożność, głupstwo, i błąd, i szaleóstwo.

²⁵Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

²⁶I znalazłem rzecz gorzciejszą nad śmierć, to jest, taką niewiastę, której serce jest jako sieci i sidło, a ręce jej jako pęta. Kto się Bogu podoba, wolny będzie od niej; ale grzesznik będzie od niej pojmany.

²⁶И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

²⁷Otom to znalazł, (mówi kaznodzieja,)stosując jedno z drugiem, abym doszedł umiejętności.

²⁷Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

²⁸Czego zaś nad to szukała dusza moja, tedym nie znalazł. Męża jednego z tysiąca znalazłem; alem niewiasty między temi wszystkiemi nie znalazł.

²⁸Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

²⁹To tylko obacz, com znalazł, że stworzył Bóg człowieka dobrego; ale oni udali się za rozmaitemi myślami.

²⁹Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.