¹Przystąpcie, narody! ku słuchaniu, a wy ludzie pilnie uważajcie! Niech słucha ziemia, i pełność jej, okrąg ziemi, i wszystko, co się rodzi na niej.

¹Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

²Bo rozgniewanie Paóskie jest na wszystkie narody, a popędliwość jego na wszystko wojsko ich; wytraci je jako przeklęte, a poda je na zabicie.

²Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.

³I będą wyrzuceni pobici ich, a z trupów ich smród wynijdzie, a krew ich z gór popłynie.

³И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.

⁴I niszczeć będzie wszystko wojsko niebieskie, a niebiosa jako księgi zwinione będą, i wszystko wojsko ich opadnie, jako opada liść z winnej macicy, i jako opada niedojrzały owoc z figowego drzewa.

⁴И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.

⁵Albowiem opojony jest na niebie miecz mój; oto zstąpi na Edomczyków, i na sąd ludu przeklętego odemnie.

⁵Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.

⁶Miecz Paóski pełny będzie krwi, utłuści się w łoju i we krwi baranków i kozłów, w łoju nerek baranich; bo ofiara Paóska będzie w Bocra, a porażka wielka w ziemi Edomskiej.

⁶Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској.

⁷Zstąpią z nimi i jednorożce, i byki z wołami, i opojona będzie krwią ziemia ich, a proch ich będzie opojony tukiem.

⁷И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.

⁸Albowiem to dzieó pomsty Paóskiej będzie, i rok odpłaty, aby się pomszczono Syonu.

⁸Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.

⁹I obrócą się potoki jej w smołę, a proch jej w siarkę, a ziemia jej obróci się w smołę gorejącą;

⁹И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела.

¹⁰Ani w nocy ani we dnie nie zagaśnie, na wieki będzie występował dym jej; od narodu do narodu pustą zostanie; na wieki wieczne nie będzie, ktoby szedł przez nią.

¹⁰Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека.

¹¹Ale ją pelikan i bąk posiędą, a sowa i kruk mieszkać w niej będą; i rozciągnie po niej sznur spustoszenia, i wagi próżności.

¹¹Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши.

¹²Szlachty jej na królestwo wzywać będą, ale nie będzie tam żadnego; bo wszyscy książęta jej wniwecz się obrócą.

¹²Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа.

¹³I urosną na pałacach ich ciernie, pokrzywy i oset na zamkach ich; i będzie przybytkiem smoków, a mieszkaniem strusiów.

¹³И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама.

¹⁴Tam się będą potykały dzikie zwierzęta z koczkodanami, i pokusa jedna drugiej ozywać się będzie; tam leżeć będzie jędza, a znajdzie sobie odpocznienie.

¹⁴И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште.

¹⁵Tam sobie sęp gniazdo uczyni, zniesie jajka, i wylęże, a schowa pod cieó swój; tamże się zlecą kanie jedna do drugiej.

¹⁵Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим.

¹⁶Szukajcież w księgach Paóskich, a czytajcie; ani jedno z tych nie uchybi, a jedno bez drugiego nie będzie; albowiem usta Paóskie to rozkazały, a duch jego sam zgromadzi je.

¹⁶Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати.

¹⁷Bo im on los rzucił, a ręka jego onę im sznurem rozmierzyła; aż na wieki dziedzicznie ją posiądą, od narodu do narodu mieszkać w niej będą.

¹⁷Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој.