1Wspomnij, Panie! na to, co się nam przydało; wejrzyj a obacz pohaóbienie nasze.
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Dziedzictwo nasze obrócone jest do obcych, a domy nasze do cudzoziemców.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Sierotamiśmy a bez ojca; matki nasze są jako wdowy.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Wody nasze za pieniądze pijemy, drwa nasze za pieniądze kupujemy.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Na szyi swej prześladowanie cierpiemy, pracujemy, a nie dadzą nam odpocząć.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Egipczykom podajemy rękę i Assyryjczykom, żebyśmy się nasycili chleba.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Ojcowie nasi zgrzeszyli, niemasz ich, a my nieprawość ich ponosimy.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Niewolnicy panują nad nami, niemasz, ktoby nas wybawił z ręki ich.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9Z odwagą duszy naszej szukamy chleba swego dla strachu miecza i na puszczy.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Skóra nasza jako piec zczerniała od srogości głodu.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Niewiasty w Syonie pogwałcono; i panny w miastach Judzkich.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Książęta ręką ich powieszeni są, a osoby starszych nie mają w uczciwości.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Młodzięców do żarn biorą, a młodzieniaszkowie po drwami padają.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Starcy w bramach więcej nie siadają, a młodzieócy przestali pieśni swoje.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Ustało wesele serca naszego, pląsanie nasze w kwilenie się obróciło.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16Spadła korona z głowy naszej; biada nam, żeśmy zgrzeszyli!
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Dlategoż mdłe jest serce nasze, dlatego zaćmione są oczy nasze;
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18Dla góry Syoóskiej, że jest spustoszona, liszki chodzą po niej.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Ty, Panie! trwasz na wieki, a stolica twoja od narodu do narodu.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Przeczże nas na wieki zapominasz, a opuszczasz nas przez tak długi czas?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Nawróć nas do siebie, o Panie! a nawróceni będziemy; odnów dni nasze, jako z dawna były.
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Bo izali nas cale odrzucisz, a gniewać się będziesz na nas tak bardzo?
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?