1(Przedniejszemu śpiewakowi, na Halmutlabben pieśó Dawidowa.)
1Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2Będę wysławiał Pana ze wszystkiego serca mego; opowiadać będę wszysteki cuda twoje.
2Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3Rozweselę się, i rozraduję się w tobie; będę śpiewał imieniowi twemu, o Najwyższy!
3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4Że się obrócili nieprzyjaciele moi na wstecz: upadli i poginęli od obliczności twojej.
4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5Boś ty odprawił sąd mój, i sprawę moję; zasiadłeś na stolicy, Sędzia sprawiedliwy.
5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6Rozgromiłeś pogan, zatraciłeś złośnika, imię ich wygładziłeś na wieki wieczne.
6Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7O nieprzyjacielu! azaż wykonane są spustoszenia twoie na wieczność? Poburzyłżeś miasta? i owszem ich samych pamiątka zginęła z niemi.
7Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8Ale Pan na wieki trwa; zgotował stolicę swoję na sąd.
8Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9On będzie sądził okrąg ziemi w sprawiedliwości, i osądzi narody w prawości.
9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10I będzie Pan ucieczką ubogiemu, ucieczką czasu ucisku.
10У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11I będą ufać w tobie, którzy znają imię twoje; albowiem nie opuszczasz tych, Panie! którzy cię szukają.
11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12Śpiewajcież Panu, który mieszka na Syonie; opowiadajcie między narodami sprawy jego.
12Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13Boć on szuka krwi, i mają w pamięci, a nie zapomina wołania utrapionych.
13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14Zmiłuj się nademną, Panie! obacz utrapienie moje od tych, którzy mię mają w nienawiści, ty, co mię wyrywasz z bram śmierci.
14Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15Abym opowiadał wszystkie chwały twoje w bramach córki Syoóskiej, weseląc się w zbawieniu twojem.
15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16Zanurzeni są poganie w dole, który uczynili; w sieci, którą skrycie zastawili, uwięzła noga ich.
16Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17Oznajmił się Pan, gdy uczynił sąd; w sprawie rąk swoich się złośnik usidlił. Rzecz godna rozmyślania! Sela.
17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18Niepobożni się obrócą do piekła, wszystkie narody, które zapominają Boga.
18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19Bo nie będzie na wieki zapamiętany ubogi; oczekiwanie nędznych nie zginie na wieki.
19Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20Powstaóże, Panie! niech się nie zmacnia śmiertelny człowiek; a niech narody osądzone będą przed tobą.
20Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
21Panie! puść na nie strach, aby poznały narody, iż są ludźmi śmiertelnymi.Sela.