¹Ouvi esta palavra que levanto como lamentação sobre vós, ó casa de Israel.

¹Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

²A virgem de Israel caiu; nunca mais tornará a levantar-se; desamparada jaz na sua terra; não há quem a levante.

²Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

³Porque assim diz o Senhor Deus: A cidade da qual saem mil terá de resto cem, e aquela da qual saem cem terá dez para a casa de Israel.

³Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.

⁴Pois assim diz o Senhor � casa de Israel: Buscai-me, e vivei.

⁴Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.

⁵Mas não busqueis a Betel, nem entreis em Gilgal, nem passeis a Berseba; porque Gilgal certamente irá ao cativeiro, e Betel será desfeita em nada.

⁵А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

⁶Buscai ao Senhor, e vivei; para que ele não irrompa na casa de José como fogo e a consuma, e não haja em Betel quem o apague.

⁶Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

⁷Vós que converteis o juízo em alosna, e deitais por terra a justiça,

⁷Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.

⁸procurai aquele que fez as Plêiades e o Oriom, e torna a sombra da noite em manhã, e transforma o dia em noite; o que chama as águas do mar, e as derrama sobre a terra; o Senhor é o seu nome.

⁸Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.

⁹O que faz vir súbita destruição sobre o forte, de sorte que vem a ruína sobre a fortaleza.

⁹Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

¹⁰Eles odeiam ao que na porta os repreende, e abominam ao que fala a verdade.

¹⁰Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.

¹¹Portanto, visto que pisais o pobre, e dele exigis tributo de trigo, embora tenhais edificado casas de pedras lavradas, não habitareis nelas; e embora tenhais plantado vinhas desejáveis, não bebereis do seu vinho.

¹¹Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.

¹²Pois sei que são muitas as vossas transgressões, e graves os vossos pecados; afligis o justo, aceitais peitas, e na porta negais o direito aos necessitados.

¹²Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

¹³Portanto, o que for prudente guardará silêncio naquele tempo, porque o tempo será mau.

¹³Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

¹⁴Buscai o bem, e não o mal, para que vivais; e assim o Senhor, o Deus dos exércitos, estará convosco, como dizeis.

¹⁴Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

¹⁵Aborrecei o mal, e amai o bem, e estabelecei o juízo na porta. Talvez o Senhor, o Deus dos exércitos, tenha piedade do resto de José.

¹⁵Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

¹⁶Portanto, assim diz o Senhor Deus dos exércitos, o Senhor: Em todas as praças haverá pranto, e em todas as ruas dirão: Ai! ai! E ao lavrador chamarão para choro, e para pranto os que souberem prantear.

¹⁶Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.

¹⁷E em todas as vinhas haverá pranto; porque passarei pelo meio de ti, diz o Senhor.

¹⁷И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

¹⁸Ai de vós que desejais o dia do Senhor! Para que quereis vós este dia do Senhor? Ele é trevas e não luz.

¹⁸Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.

¹⁹E como se um homem fugisse de diante do leão, e se encontrasse com ele o urso; ou como se, entrando em casa, encostasse a mão � parede, e o mordesse uma cobra.

¹⁹Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

²⁰Não será, pois, o dia do Senhor trevas e não luz? não será completa escuridade, sem nenhum resplendor?

²⁰Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

²¹Aborreço, desprezo as vossas festas, e não me deleito nas vossas assembléias solenes.

²¹Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

²²Ainda que me ofereçais holocaustos, juntamente com as vossas ofertas de cereais, não me agradarei deles; nem atentarei para as ofertas pacíficas de vossos animais cevados.

²²Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

²³Afasta de mim o estrépito dos teus cânticos, porque não ouvirei as melodias das tuas liras.

²³Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.

²⁴Corra, porém, a justiça como as águas, e a retidão como o ribeiro perene.

²⁴Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

²⁵Oferecestes-me vós sacrifícios e oblações no deserto por quarenta anos, ó casa de Israel?

²⁵Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

²⁶Sim, levastes Sicute, vosso rei, e Quium, vosso deus-estrela, imagens que fizestes para vos mesmos.

²⁶Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.

²⁷Portanto vos levarei cativos para além de Damasco, diz o Senhor, cujo nome é o Deus dos exércitos.

²⁷Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.