¹Inclinai os ouvidos, ó céus, e falarei; e ouça a terra as palavras da minha boca.

¹Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

²Caia como a chuva a minha doutrina; destile a minha palavra como o orvalho, como chuvisco sobre a erva e como chuvas sobre a relva.

²Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

³Porque proclamarei o nome do Senhor; engrandecei o nosso Deus.

³Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.

⁴Ele é a Rocha; suas obras são perfeitas, porque todos os seus caminhos são justos; Deus é fiel e sem iniqüidade; justo e reto é ele.

⁴Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.

⁵Corromperam-se contra ele; não são seus filhos, e isso é a sua mancha; geração perversa e depravada é.

⁵Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.

⁶É assim que recompensas ao Senhor, povo louco e insensato? não é ele teu pai, que te adquiriu, que te fez e te estabeleceu?

⁶Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.

⁷Lembra-te dos dias da antigüidade, atenta para os anos, geração por geração; pergunta a teu pai, e ele te informará, aos teus anciãos, e eles to dirão.

⁷Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

⁸Quando o Altíssimo dava �s nações a sua herança, quando separava os filhos dos homens, estabeleceu os termos dos povos conforme o número dos filhos de Israel.

⁸Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

⁹Porque a porção do Senhor é o seu povo; Jacó é a parte da sua herança.

⁹Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.

¹⁰Achou-o numa terra deserta, e num erma de solidão e horrendos uivos; cercou-o de proteção; cuidou dele, guardando-o como a menina do seu olho.

¹⁰Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.

¹¹Como a águia desperta o seu ninho, adeja sobre os seus filhos e, estendendo as suas asas, toma-os, e os leva sobre as suas asas,

¹¹Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

¹²assim só o Senhor o guiou, e não havia com ele deus estranho.

¹²Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;

¹³Ele o fez cavalgar sobre as alturas da terra, e comer os frutos do campo; também o fez chupar mel da rocha e azeite da dura pederneira,

¹³Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,

¹⁴coalhada das vacas e leite das ovelhas, com a gordura dos cordeiros, dos carneiros de Basã, e dos bodes, com o mais fino trigo; e por vinho bebeste o sangue das uvas.

¹⁴Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

¹⁵E Jesurum, engordando, recalcitrou (tu engordaste, tu te engrossaste e te cevaste); então abandonou a Deus, que o fez, e desprezou a Rocha da sua salvação.

¹⁵Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.

¹⁶Com deuses estranhos o moveram a zelos; com abominações o provocaram � ira:

¹⁶На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.

¹⁷Ofereceram sacrifícios aos demônios, não a Deus, a deuses que não haviam conhecido, deuses novos que apareceram há pouco, aos quais os vossos pais não temeram.

¹⁷Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.

¹⁸Olvidaste a Rocha que te gerou, e te esqueceste do Deus que te formou.

¹⁸Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

¹⁹Vendo isto, o Senhor os desprezou, por causa da provocação que lhe fizeram seus filhos e suas filhas;

¹⁹Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,

²⁰e disse: Esconderei deles o meu rosto, verei qual será o seu fim, porque geração perversa são eles, filhos em quem não h� fidelidade.

²⁰И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.

²¹A zelos me provocaram cem aquilo que não é Deus, com as suas vaidades me provocaram � ira; portanto eu os provocarei a zelos com aquele que não é povo, com uma nação insensata os despertarei � ira.

²¹Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.

²²Porque um fogo se acendeu na minha ira, e arde até o mais profundo do Seol, e devora a terra com o seu fruto, e abrasa os fundamentos dos montes.

²²Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.

²³Males amontoarei sobre eles, esgotarei contra eles as minhas setas.

²³Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.

²⁴Consumidos serão de fome, devorados de raios e de amarga destruição; e contra eles enviarei dentes de feras, juntamente com o veneno dos que se arrastam no pó.

²⁴Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.

²⁵Por fora devastará a espada, e por dentro o pavor, tanto ao mancebo como � virgem, assim � criança de peito como ao homem encanecido.

²⁵Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.

²⁶Eu teria dito: Por todos os cantos os espalharei, farei cessar a sua memória dentre os homens,

²⁶Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,

²⁷se eu não receasse a vexação da parte do inimigo, para que os seus adversários, iludindo-se, não dissessem: A nossa mão está exaltada; não foi o Senhor quem fez tudo isso.

²⁷Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.

²⁸Porque são gente falta de conselhos, e neles não há entendimento.

²⁸Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.

²⁹Se eles fossem sábios, entenderiam isso, e atentariam para o seu fim!

²⁹Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

³⁰Como poderia um só perseguir mil, e dois fazer rugir dez mil, se a sua Rocha não os vendera, e o Senhor não os entregara?

³⁰Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?

³¹Porque a sua rocha não é como a nossa Rocha, sendo até os nossos inimigos juízes disso.

³¹Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.

³²Porque a sua vinha é da vinha de Sodoma e dos campos de Gomorra; as suas uvas são uvas venenosas, seus cachos são amargos.

³²Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.

³³O seu vinho é veneno de serpentes, e peçonha cruel de víboras.

³³Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

³⁴Não está isto encerrado comigo? selado nos meus tesouros?

³⁴Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?

³⁵Minha é a vingança e a recompensa, ao tempo em que resvalar o seu pé; porque o dia da sua ruína está próximo, e as coisas que lhes hão de suceder se apressam a chegar.

³⁵Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.

³⁶Porque o Senhor vindicará ao seu povo, e se arrependerá no tocante aos seus servos, quando vir que o poder deles já se foi, e que não resta nem escravo nem livre.

³⁶Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.

³⁷Então dirá: Onde estão os seus deuses, a rocha em que se refugiavam,

³⁷И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?

³⁸os que comiam a gordura dos sacrifícios deles e bebiam o vinho das suas ofertas de libação? Levantem-se eles, e vos ajudem, a fim de que haja agora refúgio para vós.

³⁸Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.

³⁹Vede agora que eu, eu o sou, e não há outro deus além de mim; eu faço morrer e eu faço viver; eu firo e eu saro; e não há quem possa livrar da minha mão.

³⁹Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.

⁴⁰Pois levanto a minha mão ao céu, e digo: Como eu vivo para sempre,

⁴⁰Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.

⁴¹se eu afiar a minha espada reluzente, e a minha mão travar do juízo, então retribuirei vingança aos meus adversários, e recompensarei aos que me odeiam.

⁴¹Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.

⁴²De sangue embriagarei as minhas setas, e a minha espada devorará carne; do sangue dos mortes e dos cativos, das cabeças cabeludas dos inimigos

⁴²Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.

⁴³Aclamai, ó nações, com alegria, o povo dele, porque ele vingará o sangue dos seus servos; aos seus adversários retribuirá vingança, e fará expiação pela sua terra e pelo seu povo.

⁴³Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

⁴⁴Veio, pois, Moisés, e proferiu todas as palavras deste cântico na presença do povo, ele e Oséias, filho de Num.

⁴⁴И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.

⁴⁵E, acabando Moisés de falar todas essas palavras a todo o Israel,

⁴⁵А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,

⁴⁶disse-lhes: Aplicai o vosso coração a todas as palavras que eu hoje vos testifico, as quais haveis de recomendar a vossos filhos, para que tenham cuidado de cumprir todas as palavras desta lei.

⁴⁶Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.

⁴⁷Porque esta palavra não vos é vã, mas é a vossa vida, e por esta mesma palavra prolongareis os dias na terra � qual ides, passando o Jordão, para a possuir.

⁴⁷Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.

⁴⁸Naquele mesmo dia falou o Senhor a Moisés, dizendo:

⁴⁸У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:

⁴⁹Sobe a este monte de Abarim, ao monte Nebo, que está na terra de Moabe, defronte de Jericó, e vê a terra de Canaã, que eu dou aos filhos de Israel por possessão;

⁴⁹Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.

⁵⁰e morre no monte a que vais subir, e recolhe-te ao teu povo; assim como Arão, teu irmão, morreu no monte Hor, e se recolheu ao seu povo;

⁵⁰И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.

⁵¹porquanto pecastes contra mim no meio dos filhos de Israel, junto �s águas de Meribá de Cades, no deserto de Zim, pois não me santificastes no meio dos filhos de Israel.

⁵¹Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.

⁵²Pelo que verás a terra diante de ti, porém lá não entrarás, na terra que eu dou aos filhos de Israel.

⁵²Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.