¹Pois o Senhor se compadecerá de Jacó, e ainda escolherá a Israel e os porá na sua própria terra; e ajuntar-se-ão com eles os estrangeiros, e se apegarão � casa de Jacó.

¹Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.

²E os povos os receberão, e os levarão aos seus lugares; e a casa de Israel os possuirá por servos e por servas, na terra do Senhor e cativarão aqueles que os cativaram, e dominarão os seus opressores.

²Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.

³No dia em que Deus vier a dar-te descanso do teu trabalho, e do teu tremor, e da dura servidão com que te fizeram servir,

³И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,

⁴proferirás esta parábola contra o rei de Babilônia, e dirás: Como cessou o opressor! como cessou a tirania!

⁴Тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?

⁵Já quebrantou o Senhor o bastão dos ímpios e o cetro dos dominadores;

⁵Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,

⁶cetro que feria os povos com furor, com açoites incessantes, e que em ira dominava as nações com uma perseguição irresistível.

⁶Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.

⁷Toda a terra descansa, e está sossegada! Rompem em brados de júbilo.

⁷Сва земља почива и мирна је; певају гласно.

⁸Até as faias se alegram sobre ti, e os cedros do Líbano, dizendo: Desde que tu caiste ninguém sobe contra nós para nos cortar.

⁸Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

⁹O Seol desde o profundo se turbou por ti, para sair ao teu encontro na tua vinda; ele despertou por ti os mortos, todos os que eram príncipes da terra, e fez levantar dos seus tronos todos os que eram reis das nações.

⁹Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.

¹⁰Estes todos responderão, e te dirão: Tu também estás fraco como nós, e te tornaste semelhante a nós.

¹⁰Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?

¹¹Está derrubada até o Seol a tua pompa, o som dos teus alaúdes; os bichinhos debaixo de ti se estendem e os bichos te cobrem.

¹¹Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.

¹²Como caíste do céu, ó estrela da manhã, filha da alva! como foste lançado por terra tu que prostravas as nações!

¹²Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?

¹³E tu dizias no teu coração: Eu subirei ao céu; acima das estrelas de Deus exaltarei o meu trono; e no monte da congregação me assentarei, nas extremidades do norte;

¹³А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;

¹⁴subirei acima das alturas das nuvens, e serei semelhante ao Altíssimo.

¹⁴Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.

¹⁵Contudo levado serás ao Seol, ao mais profundo do abismo.

¹⁵А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.

¹⁶Os que te virem te contemplarão, considerar-te-ão, e dirão: É este o varão que fazia estremecer a terra, e que fazia tremer os reinos?

¹⁶Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,

¹⁷Que punha o mundo como um deserto, e assolava as suas cidades? que a seus cativos não deixava ir soltos para suas casas?

¹⁷Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?

¹⁸Todos os reis das nações, todos eles, dormem com glória, cada um no seu túmulo.

¹⁸Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.

¹⁹Mas tu és lançado da tua sepultura, como um renovo abominável, coberto de mortos atravessados a espada, como os que descem �s pedras da cova, como cadáver pisado aos pés.

¹⁹А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.

²⁰Com eles não te reunirás na sepultura; porque destruíste a tua terra e mataste o teu povo. Que a descendência dos malignos não seja nomeada para sempre!

²⁰Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

²¹Preparai a matança para os filhos por causa da maldade de seus pais, para que não se levantem, e possuam a terra, e encham o mundo de cidades.

²¹Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.

²²Levantar-me-ei contra eles, diz o Senhor dos exércitos, e exterminarei de Babilônia o nome, e os sobreviventes, o filho, e o neto, diz o Senhor.

²²Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.

²³E reduzi-la-ei a uma possessão do ouriço, e a lagoas de águas; e varrê-la-ei com a vassoura da destruição, diz o Senhor dos exércitos.

²³И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.

²⁴O Senhor dos exércitos jurou, dizendo: Como pensei, assim sucederá, e como determinei, assim se efetuará.

²⁴Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.

²⁵Quebrantarei o assírio na minha terra e nas minhas montanhas o pisarei; então o seu jugo se apartará deles e a sua carga se desviará dos seus ombros.

²⁵Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.

²⁶Este é o conselho que foi determinado sobre toda a terra; e esta é a mão que está estendida sobre todas as nações.

²⁶То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.

²⁷Pois o Senhor dos exércitos o determinou, e quem o invalidará? A sua mão estendida está, e quem a fará voltar atrás?

²⁷Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?

²⁸No ano em que morreu o rei Acaz, veio este oráculo.

²⁸Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:

²⁹Não te alegres, ó Filístia toda, por ser quebrada a vara que te feria; porque da raiz da cobra sairá um basilisco, e o seu fruto será uma serpente voadora.

²⁹Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.

³⁰E os primogênitos dos pobres serão apascentados, e os necessitados se deitarão seguros; mas farei morrer de fome a tua raiz, e será destruído o teu restante.

³⁰И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.

³¹Uiva, ó porta; grita, ó cidade; tu, ó Filístia, estás toda derretida; porque do norte vem fumaça; e não há vacilante nas suas fileiras.

³¹Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.

³²Que se responderá pois aos mensageiros do povo? Que o Senhor fundou a Sião, e que nela acharão refúgio os aflitos do seu povo.

³²И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.