¹Mas para a que estava aflita não haverá escuridão. Nos primeiros tempos, ele envileceu a terra de Zebulom, e a terra de Naftali; mas nos últimos tempos fará glorioso o caminho do mar, além do Jordão, a Galiléia dos gentios.

¹Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

²O povo que andava em trevas viu uma grande luz; e sobre os que habitavam na terra de profunda escuridão resplandeceu a luz.

²Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.

³Tu multiplicaste este povo, a alegria lhe aumentaste; todos se alegrarão perante ti, como se alegram na ceifa e como exultam quando se repartem os despojos.

³Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.

⁴Porque tu quebraste o jugo da sua carga e o bordão do seu ombro, que é o cetro do seu opressor, como no dia de Midiã.

⁴Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.

⁵Porque todo calçado daqueles que andavam no tumulto, e toda capa revolvida em sangue serão queimados, servindo de pasto ao fogo.

⁵Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.

⁶Porque um menino nos nasceu, um filho se nos deu; e o governo estará sobre os seus ombros; e o seu nome será: Maravilhoso Conselheiro, Deus Forte, Pai Eterno, Príncipe da Paz.

⁶Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.

⁷Do aumento do seu governo e da paz não haverá fim, sobre o trono de Davi e no seu reino, para o estabelecer e o fortificar em retidão e em justiça, desde agora e para sempre; o zelo do Senhor dos exércitos fará isso.

⁷Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

⁸O Senhor enviou uma palavra a Jacó, e ela caiu em Israel.

⁸Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.

⁹E todo o povo o saberá, Efraim e os moradores de Samária, os quais em soberba e altivez de coração dizem:

⁹И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:

¹⁰Os tijolos caíram, mas com cantaria tornaremos a edificar; cortaram-se os sicômoros, mas por cedros os substituiremos.

¹⁰Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.

¹¹Pelo que o Senhor suscita contra eles os adversários de Rezim, e instiga os seus inimigos,

¹¹Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,

¹²os sírios do Oriente, e os filisteus do Ocidente; e eles devoram a Israel � boca escancarada. Com tudo isso não se apartou a sua ira, mas ainda está estendida a sua mão.

¹²Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

¹³Todavia o povo não se voltou para quem o feriu, nem buscou ao Senhor dos exércitos.

¹³Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

¹⁴Pelo que o Senhor cortou de Israel a cabeça e a cauda, o ramo e o junco, num mesmo dia.

¹⁴Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

¹⁵O ancião e o varão de respeito, esse é a cabeça; e o profeta que ensina mentiras, esse e a cauda.

¹⁵Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

¹⁶Porque os que guiam este povo o desencaminham; e os que por eles são guiados são devorados.

¹⁶Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

¹⁷Pelo que o Senhor não se regozija nos seus jovens, e não se compadece dos seus órfãos e das suas viúvas; porque todos eles são profanos e malfeitores, e toda boca profere doidices. Com tudo isso não se apartou a sua ira, mas ainda está estendida a sua mão.

¹⁷Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

¹⁸Pois a impiedade lavra como um fogo que devora espinhos e abrolhos, e se ateia no emaranhado da floresta; e eles sobem ao alto em espessas nuvens de fumaça.

¹⁸Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

¹⁹Por causa da ira do Senhor dos exércitos a terra se queima, e o povo é como pasto do fogo; ninguém poupa ao seu irmão.

¹⁹Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.

²⁰Se colher da banda direita, ainda terá fome, e se comer da banda esquerda, ainda não se fartará; cada um comerá a carne de seu braço.

²⁰И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,

²¹Manassés será contra Efraim, e Efraim contra Manassés, e ambos eles serão contra Judá. Com tudo isso não se apartou a sua ira, mas ainda está estendida a sua mão.

²¹Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.