¹Disse mais o Senhor a Moisés:

¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

²Faze-te duas trombetas de prata; de obra batida as farás, e elas te servirão para convocares a congregação, e para ordenares a partida dos arraiais.

²Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

³Quando se tocarem as trombetas, toda a congregação se ajuntará a ti � porta da tenda da revelação.

³Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

⁴Mas quando se tocar uma só, a ti se congregarão os príncipes, os cabeças dos milhares de Israel.

⁴А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

⁵Quando se tocar retinindo, partirão os arraiais que estão acampados da banda do oriente.

⁵А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

⁶Mas quando se tocar retinindo, pela segunda, vez, partirão os arraiais que estão acampados da banda do sul; para as partidas dos arraiais se tocará retinindo.

⁶А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

⁷Mas quando se houver de reunir a congregação, tocar-se-á sem retinir:

⁷А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

⁸Os filhos de Arão, sacerdotes, tocarão as trombetas; e isto vos será por estatuto perpétuo nas vossas gerações.

⁸А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

⁹Ora, quando na vossa terra sairdes � guerra contra o inimigo que vos estiver oprimindo, fareis retinir as trombetas; e perante o Senhor vosso Deus sereis tidos em memória, e sereis salvos dos vossos inimigos.

⁹И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

¹⁰Semelhantemente, no dia da vossa alegria, nas vossas festas fixas, e nos princípios dos vossos meses, tocareis as trombetas sobre os vossos holocaustos, e sobre os sacrifícios de vossas ofertas pacíficas; e eles vos serão por memorial perante vosso Deus. Eu sou o Senhor vosso Deus.

¹⁰Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

¹¹Ora, aconteceu, no segundo ano, no segundo mês, aos vinte do mês, que a nuvem se alçou de sobre o tabernáculo da congregação.

¹¹И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

¹²Partiram, pois, os filhos de Israel do deserto de Sinai para as suas jornadas; e a nuvem parou ,no deserto de Parã.

¹²И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

¹³Assim iniciaram a primeira caminhada, � ordem do Senhor por intermédio de Moisés:

¹³Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

¹⁴partiu primeiramente o estandarte do arraial dos filhos de Judá segundo os seus exércitos; sobre o seu exército estava Nasom, filho de Aminadabe;

¹⁴И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

¹⁵sobre o exército da tribo dos filhos de Issacar, Netanel, filho de Zuar;

¹⁵А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

¹⁶e sobre o exército da tribo dos filhos de Zebulom, Eliabe, filho de Helom.

¹⁶А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

¹⁷Então o tabernáculo foi desarmado, e os filhos de Gérson e os filhos de Merári partiram, levando o tabernáculo.

¹⁷И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

¹⁸Depois partiu o estandarte do arraial de Rúben segundo os seus exércitos; sobre o seu exército estava Elizur, filho de Sedeur;

¹⁸Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

¹⁹sobre o exército da tribo dos filhos de Simeão, Selumiel, filho de Zurisadai;

¹⁹А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

²⁰e sobre o exército da tribo dos filhos de Gade, Eliasafe, filho de Deuel.

²⁰А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

²¹Então partiram os coatitas, levando o santuário; e os outros erigiam o tabernáculo, enquanto estes vinham.

²¹И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

²²Depois partiu o estandarte do arraial dos filhos de Efraim segundo os seus exércitos; sobre o seu exército estava Elisama, filho de Amiúde;

²²Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

²³sobre o exército da tribo dos filhos de Manassés, Gamaliel, filho de Pedazur;

²³А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

²⁴e sobre o exército da tribo dos filhos de Benjamim, Abidã, filho de Gideôni.

²⁴А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

²⁵Então partiu o estandarte do arraial dos filhos de Dã, que era a retaguarda de todos os arraiais, segundo os seus exércitos; sobre o seu exército estava Aiezer, filho de Amisadai;

²⁵Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

²⁶sobre o exército da tribo dos filhos de Aser, Pagiel, filho de Ocrã;

²⁶А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

²⁷e sobre o exército da tribo dos filhos de Naftali, Airá, filho de Enã.

²⁷А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

²⁸Tal era a ordem de partida dos filhos de Israel segundo os seus exércitos, quando partiam.

²⁸Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

²⁹Disse então Moisés a Hobabe, filho de Reuel, o midianita, sogro de Moisés: Nós caminhamos para aquele lugar de que o Senhor disse: Vo-lo darei. Vai conosco, e te faremos bem; porque o Senhor falou bem acerca de Israel.

²⁹А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

³⁰Respondeu ele: Não irei; antes irei � minha terra e � minha parentela.

³⁰А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

³¹Tornou-lhe Moisés: Ora, não nos deixes, porquanto sabes onde devamos acampar no deserto; de olhos nos serviras.

³¹А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

³²Se, pois, vieres conosco, o bem que o Senhor nos fizer, também nós faremos a ti.

³²И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

³³Assim partiram do monte do Senhor caminho de três dias; e a arca do pacto do Senhor ia adiante deles, para lhes buscar lugar de descanso.

³³И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

³⁴E a nuvem do Senhor ia sobre eles de dia, quando partiam do arraial.

³⁴И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

³⁵Quando, pois, a arca partia, dizia Moisés: Levanta-te, Senhor, e dissipados sejam os teus inimigos, e fujam diante de ti os que te odeiam.

³⁵И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

³⁶E, quando ela pousava, dizia: Volta, ó Senhor, para os muitos milhares de Israel.

³⁶А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.