¹Então toda a congregação levantou a voz e gritou; e o povo chorou naquela noite.

¹Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

²E todos os filhos de Israel murmuraram contra Moisés e Arão; e toda a congregação lhes disse: Antes tivéssemos morrido na terra do Egito, ou tivéssemos morrido neste deserto!

²И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!

³Por que nos traz o Senhor a esta terra para cairmos � espada? Nossas mulheres e nossos pequeninos serão por presa. Não nos seria melhor voltarmos para o Egito?

³Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

⁴E diziam uns aos outros: Constituamos um por chefe o voltemos para o Egito.

⁴И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.

⁵Então Moisés e Arão caíram com os rostos por terra perante toda a assembléia da congregação dos filhos de Israel.

⁵Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.

⁶E Josué, filho de Num, e Calebe, filho de Jefoné, que eram dos que espiaram a terra, rasgaram as suas vestes;

⁶А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,

⁷e falaram a toda a congregação dos filhos de Israel, dizendo: A terra, pela qual passamos para a espiar, é terra muitíssimo boa.

⁷И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

⁸Se o Senhor se agradar de nós, então nos introduzirá nesta terra e no-la dará; terra que mana leite e mel.

⁸Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.

⁹Tão somente não sejais rebeldes contra o Senhor, e não temais o povo desta terra, porquanto são eles nosso pão. Retirou-se deles a sua defesa, e o Senhor está conosco; não os temais.

⁹Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

¹⁰Mas toda a congregação disse que fossem apedrejados. Nisso a glória do Senhor apareceu na tenda da revelação a todos os filhos de Israel.

¹⁰Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.

¹¹Disse então o Senhor a Moisés: Até quando me desprezará este povo e até quando não crerá em mim, apesar de todos os sinais que tenho feito no meio dele?

¹¹И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?

¹²Com pestilência o ferirei, e o rejeitarei; e farei de ti uma nação maior e mais forte do que ele.

¹²Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.

¹³Respondeu Moisés ao Senhor: Assim os egípcios o ouvirão, eles, do meio dos quais, com a tua força, fizeste subir este povo,

¹³А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

¹⁴e o dirão aos habitantes desta terra. Eles ouviram que tu, ó Senhor, estás no meio deste povo; pois tu, ó Senhor, és visto face a face, e a tua nuvem permanece sobre eles, e tu vais adiante deles numa coluna de nuvem de dia, e numa coluna de fogo de noite.

¹⁴И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;

¹⁵E se matares este povo como a um só homem, então as nações que têm ouvido da tua fama, dirão:

¹⁵Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:

¹⁶Porquanto o Senhor não podia introduzir este povo na terra que com juramento lhe prometera, por isso os matou no deserto.

¹⁶Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

¹⁷Agora, pois, rogo-te que o poder do meu Senhor se engrandeça, segundo tens dito:

¹⁷Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

¹⁸O Senhor é tardio em irar-se, e grande em misericórdia; perdoa a iniqüidade e a transgressão; ao culpado não tem por inocente, mas visita a iniqüidade dos pais nos filhos até a terceira e a quarta geração.

¹⁸Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.

¹⁹Perdoa, rogo-te, a iniqüidode deste povo, segundo a tua grande misericórdia, como o tens perdoado desde o Egito até, aqui.

¹⁹Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.

²⁰Disse-lhe o Senhor: Conforme a tua palavra lhe perdoei;

²⁰А Господ рече: Праштам по речи твојој.

²¹tão certo, porém, como eu vivo, e como a glória do Senhor encherá toda a terra,

²¹Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

²²nenhum de todos os homens que viram a minha glória e os sinais que fiz no Egito e no deserto, e todavia me tentaram estas dez vezes, não obedecendo � minha voz,

²²Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,

²³nenhum deles verá a terra que com juramento prometi o seus pais; nenhum daqueles que me desprezaram a verá.

²³Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.

²⁴Mas o meu servo Calebe, porque nele houve outro espírito, e porque perseverou em seguir-me, eu o introduzirei na terra em que entrou, e a sua posteridade a possuirá.

²⁴А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.

²⁵Ora, os amalequitas e os cananeus habitam no vale; tornai-vos amanhã, e caminhai para o deserto em direção ao Mar Vermelho.

²⁵Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.

²⁶Depois disse o Senhor a Moisés e Arão:

²⁶Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

²⁷Até quando sofrerei esta má congregação, que murmura contra mim? tenho ouvido as murmurações dos filhos de Israel, que eles fazem contra mim.

²⁷Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.

²⁸Dize-lhes: Pela minha vida, diz o Senhor, certamente conforme o que vos ouvi falar, assim vos hei de fazer:

²⁸Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

²⁹neste deserto cairão os vossos cadáveres; nenhum de todos vós que fostes contados, segundo toda a vossa conta, de vinte anos para cima, que contra mim murmurastes,

²⁹У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

³⁰certamente nenhum de vós entrará na terra a respeito da qual jurei que vos faria habitar nela, salvo Calebe, filho de Jefoné, e Josué, filho de Num.

³⁰Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.

³¹Mas aos vossos pequeninos, dos quais dissestes que seriam por presa, a estes introduzirei na terra, e eles conhecerão a terra que vós rejeitastes.

³¹А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

³²Quanto a vós, porém, os vossos cadáveres cairão neste deserto;

³²А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.

³³e vossos filhos serão pastores no deserto quarenta anos, e levarão sobre si as vossas infidelidades, até que os vossos cadáveres se consumam neste deserto.

³³А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.

³⁴Segundo o número dos dias em que espiastes a terra, a saber, quarenta dias, levareis sobre vós as vossas iniqüidades por quarenta anos, um ano por um dia, e conhecereis a minha oposição.

³⁴По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

³⁵Eu, o Senhor, tenho falado; certamente assim o farei a toda esta má congregação, aos que se sublevaram contra mim; neste deserto se consumirão, e aqui morrerão.

³⁵Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.

³⁶Ora, quanto aos homens que Moisés mandara a espiar a terra e que, voltando, fizeram murmurar toda a congregação contra ele, infamando a terra,

³⁶А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

³⁷aqueles mesmos homens que infamaram a terra morreram de praga perante o Senhor.

³⁷Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;

³⁸Mas Josué, filho de Num, e Calebe, filho de Jefoné, que eram dos homens que foram espiar a terra, ficaram com vida.

³⁸А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

³⁹Então Moisés falou estas palavras a todos os filhos de Israel, pelo que o povo se entristeceu muito.

³⁹И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.

⁴⁰Eles, pois, levantando-se de manhã cedo, subiram ao cume do monte, e disseram: Eis-nos aqui; subiremos ao lugar que o Senhor tem dito; porquanto havemos pecado.

⁴⁰А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.

⁴¹Respondeu Moisés: Ora, por que transgredis o mandado do Senhor, visto que isso não prosperará?

⁴¹Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.

⁴²Não subais, pois o Senhor não está no meio de vós; para que não sejais feridos diante dos vossos inimigos.

⁴²Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

⁴³Porque os amalequitas e os cananeus estão ali diante da vossa face, e caireis � espada; pois, porquanto vos desviastes do Senhor, o Senhor não estará convosco.

⁴³Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

⁴⁴Contudo, temerariamente subiram eles ao cume do monte; mas a arca do pacto do Senhor, e Moisés, não se apartaram do arrraial.

⁴⁴Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.

⁴⁵Então desceram os amalequitas e os cananeus, que habitavam na montanha, e os feriram, derrotando-os até Horma.

⁴⁵Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.