¹Lembra-te, Senhor, a bem de Davi, de todas as suas aflições;

¹Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

²como jurou ao Senhor, e fez voto ao Poderoso de Jacó, dizendo:

²Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

³Não entrarei na casa em que habito, nem subirei ao leito em que durmo;

³"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

⁴não darei sono aos meus olhos, nem adormecimento �s minhas pálpebras,

⁴Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

⁵até que eu ache um lugar para o Senhor uma morada para o Poderoso de Jacó.

⁵Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

⁶Eis que ouvimos falar dela em Efrata, e a achamos no campo de Jaar.

⁶Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

⁷Entremos nos seus tabernáculos; prostremo-nos ante o escabelo de seus pés.

⁷Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

⁸Levanta-te, Senhor, entra no lugar do teu repouso, tu e a arca da tua força.

⁸Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

⁹Vistam-se os teus sacerdotes de justiça, e exultem de júbilo os teus santos.

⁹Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

¹⁰Por amor de Davi, teu servo, não rejeites a face do teu ungido.

¹⁰Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

¹¹O Senhor jurou a Davi com verdade, e não se desviará dela: Do fruto das tuas entranhas porei sobre o teu trono.

¹¹Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

¹²Se os teus filhos guardarem o meu pacto, e os meus testemunhos, que eu lhes hei de ensinar, também os seus filhos se assentarão perpetuamente no teu trono.

¹²Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

¹³Porque o Senhor escolheu a Sião; desejou-a para sua habitação, dizendo:

¹³Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

¹⁴Este é o lugar do meu repouso para sempre; aqui habitarei, pois o tenho desejado.

¹⁴Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

¹⁵Abençoarei abundantemente o seu mantimento; fartarei de pão os seus necessitados.

¹⁵Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

¹⁶Vestirei de salvação os seus sacerdotes; e de júbilo os seus santos exultarão

¹⁶Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

¹⁷Ali farei brotar a força de Davi; preparei uma lâmpada para o meu ungido.

¹⁷Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

¹⁸Vestirei de confusão os seus inimigos; mas sobre ele resplandecerá a sua coroa.

¹⁸Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.