1Somente em Deus espera silenciosa a minha alma; dele vem a minha salvação.
1Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2Só ele é a minha rocha e a minha salvação; é ele a minha fortaleza; não serei grandemente abalado.
2Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3Até quando acometereis um homem, todos vós, para o derrubardes, como a um muro pendido, uma cerca prestes a cair?
3Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4Eles somente consultam como derrubá-lo da sua alta posição; deleitam-se em mentiras; com a boca bendizem, mas no íntimo maldizem.
4Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5Ó minha alma, espera silenciosa somente em Deus, porque dele vem a minha esperança.
5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6Só ele é a minha rocha e a minha salvação; é a minha fortaleza; não serei abalado.
6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7Em Deus está a minha salvação e a minha glória; Deus é o meu forte rochedo e o meu refúgio.
7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8Confiai nele, ó povo, em todo o tempo; derramai perante ele o vosso coração; Deus é o nosso refúgio.
8Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9Certamente que os filhos de Adão são vaidade, e os filhos dos homens são desilusão; postos na balança, subiriam; todos juntos são mais leves do que um sopro.
9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10Não confieis na opressão, nem vos vanglorieis na rapina; se as vossas riquezas aumentarem, não ponhais nelas o coração.
10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11Uma vez falou Deus, duas vezes tenho ouvido isto: que o poder pertence a Deus.
11Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12A ti também, Senhor, pertence a benignidade; pois retribuis a cada um segundo a sua obra.
12И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.