1Para onde foi o teu amado, ó tu, a mais formosa entre as mulheres? para onde se retirou o teu amado, a fim de que o busquemos juntamente contigo?
1Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2O meu amado desceu ao seu jardim, aos canteiros de bálsamo, para apascentar o rebanho nos jardins e para colher os lírios.
2Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3Eu sou do meu amado, e o meu amado é meu; ele apascenta o rebanho entre os lírios.
3Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4Formosa és, amada minha, como Tirza, aprazível como Jerusalém, imponente como um exército com bandeiras.
4Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5Desvia de mim os teus olhos, porque eles me perturbam. O teu cabelo é como o rebanho de cabras que descem pelas colinas de Gileade.
5Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6Os teus dentes são como o rebanho de ovelhas que sobem do lavadouro, e das quais cada uma tem gêmeos, e nenhuma delas é desfilhada.
6Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7As tuas faces são como as metades de uma romã, por detrás do teu véu.
7Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8Há sessenta rainhas, oitenta concubinas, e virgens sem número.
8Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9Mas uma só é a minha pomba, a minha imaculada; ela e a única de sua mãe, a escolhida da que a deu � luz. As filhas viram-na e lhe chamaram bem-aventurada; viram-na as rainhas e as concubinas, e louvaram-na.
9Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10Quem é esta que aparece como a alva do dia, formosa como a lua, brilhante como o sol, imponente como um exército com bandeiras?
10Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11Desci ao jardim das nogueiras, para ver os renovos do vale, para ver se floresciam as vides e se as romanzeiras estavam em flor.
11Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12Antes de eu o sentir, pôs-me a minha alma nos carros do meu nobre povo.
12Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13Volta, volta, ó Sulamita; volta, volta, para que nós te vejamos. Por que quereis olhar para a Sulamita como para a dança de Maanaim?
13Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.