1Приблизилось время умереть Давиду, и завещал он сыну своему Соломону, говоря:
1Huan, David sih hun a hongnaita a; a tapa Solomon thu a piaa,
2вот, я отхожу в путь всей земли, ты же будь тверд и будь мужествен
2Lei tengteng dan bangin ka pai tei sinta a: huchiin hat takin om inla, pasal pha takin om in;
3и храни завет Господа Бога твоего, ходя путями Его и соблюдая уставы Его и заповеди Его, и определения Его и постановления Его, как написано в законе Моисеевом, чтобы быть тебе благоразумным во всем, что ни будешь делать, и везде, куда ни обратишься;
3Na thilhih peuhmah leh, na kiheina lam peuhmaha na lamzan theihna dingin Mosi dan a gelh bangin, Toupa na Pathianin a lampite jui ding leh a thuseh te, a thupiakte, a vaihawmte leh a thutheihsakte pom dinga thu a piakte jui in:
4чтобы Господь исполнил слово Свое, которое Он сказал обо мне, говоря: „если сыны твои будут наблюдать за путями своими, чтобы ходить предо Мною в истине от всего сердца своего и от всей души своей, то не прекратится муж от тебя напрестоле Израилевом".
4Toupa ka tungtang thua, Na suanten a lungtang tak uleh, a lungsim tak ua ka mitmuha thutaka om dinga a omdan ua a pilvang uleh Israelte laltutphaha tu ding mi na tatlak kei ding uh, chia a gen a hih kip sin ahi.
5Еще: ты знаешь, что сделал мне Иоав, сын Саруин, как поступил он с двумя вождями войска Израильского, с Авениром, сыном Нировым, и Амессаем, сыном Иеферовым, как он умертвил их и пролил кровь бранную во время мира, обагрив кровью бранною пояс на чреслах своих и обувь на ногах своих:
5Huan, Zerui tapa Joabin a honbawlsdan, Israelte sepaih heutu nih Ner tapa Abner leh, Jether tapa Amasa te a bawldan na thei hi. Huchia a thaha, kilep laia kidou sisan suaha a suaha, a taia a kawnggaka leh a khedap buta kidouna sisan a bansakdan.
6поступи по мудрости твоей, чтобы не отпустить седины его мирно в преисподнюю.
6Huchiin pha na sak dan bangin hih inla, a lu a kelsam pou hanah lungmuang takin tum sak ken.
7А сынам Верзеллия Галаадитянина окажи милость, чтоб они были между питающимися твоим столом, ибо они пришли ко мне, когда я бежал от Авессалома, брата твоего.
7Gilead mi Barzilai tate tungah bel hehpihna hihlangin, na dohkana an ummi dingin tel sakin; na unau Absolom akipana ka taimang laiin ka kiangah a hong ngala.
8Вот еще у тебя Семей, сын Геры Вениамитянина из Бахурима; он злословил меня тяжким злословием, когда я шел в Маханаим; но он вышел навстречу мне у Иордана, и я поклялся ему Господом, говоря: „я не умерщвлю тебя мечом".
8Huan, ngaiin Bahurim khuaa mi, Benjamin suan, Ger tapa Simei na kiangah a om a, aman mahanam muna ka hoh laiin hamse hoihlou pi a honloha, himahleh Jordanah hongdawn dingin a hong kuana, hauilaiah, namsauin ka honthatkei ding, chiin Toupa min louin a kiangah ka nakichiam ta hi.
9Ты же не оставь его безнаказанным; ибо ты человек мудрый и знаешь, что тебе сделать с ним, чтобы низвести седину его в крови в преисподнюю.
9Huchiin mohlou louin jaw khah ken, mi pil na hi ngala; a tungah bang chiin na hih dia chih a hih leh na thei mai ding; a lu a kelsam pou sisan toh hanah na tumsak ding ahi, achia.
10И почил Давид с отцами своими и погребен был в городе Давидовом.
10Huan, David bel a pute kiangah a ihmu teitaa, David khopi ah a vui uh.
11Времени царствования Давида над Израилем было сорок лет: в Хевроне царствовал он семь лет и тридцать три года царствовал в Иерусалиме.
11Israelte tunga David lal sung bel kum sawmli ahi: Hebron khuaah kum sagih a lal a, Jerusalem khuaah kum sawmthum leh kum thum a lal.
12И сел Соломон на престоле Давида, отца своего, и царствование его было очень твердо.
12Huan, Solomon bel a pa David laltutphah ah a tu a; huchiin a gam nakpi taka hihkipin a hong omta hi.
13И пришел Адония, сын Аггифы, к Вирсавии, матери Соломона. Она сказала: с миром ли приход твой? И сказал он: с миром.
13Huan, Hagith tapa Adonija bel Solomon nu Bat-seba kiangah a hoha. Aman, hoih lam thua hong na hi maw? achia. Aman, hoih lam thu ah hi e, a chi a.
14И сказал он: у меня есть слово к тебе. Она сказала: говори.
14Huan, na kiangah banghiam gen ding ka nei hi, achi nawn a, aman, gen ve, achi a.
15И сказал он: ты знаешь, что царство принадлежало мне, и весь Израиль обращал на меня взоры свои, как на будущего царя; но царство отошло от меня и досталось брату моему, ибо от Господа это было ему;
15Huan, aman, gam keia a hita chih leh, Israelte tengtengin leng kumpipa dingin kei a hon en thek uh chih na theia: himahleh ka unaupa adingin gam a nahei nawn zota a: Toupa nana seh danin amaha ahi him ahi.
16теперь я прошу тебя об одном, не откажи мне. Она сказала ему: говори.
16Tuin thil kahat honnget ding ka nei a, pha honsak sak lou mahmah ken, a chi a, huan, aman a kiangah, gen ve a chi a.
17И сказал он: прошу тебя, поговори царю Соломону, ибо он не откажеттебе, чтоб он дал мне Ависагу Сунамитянку в жену.
17Huan, aman, hehpih takin kumpipa Solomon honhoupihsak inla (nang thu jaw a sel sin ngal kei a). Shunam mi Abisag ji dingin honnei sakin, a chi a.
18И сказала Вирсавия: хорошо, я поговорю о тебе царю.
18Huan, Bat-seba, hile ake, kumpipa ka honna houpihsak ding, achia.
19И вошла Вирсавия к царю Соломону говорить ему об Адонии. Царь встал перед нею, и поклонился ей, и сел на престоле своем.Поставили престол и для матери царя, и она села по правую руку его
19Huchiin, Bat-seba bel Adonija a dia kumpipa Solomon houpih dingin a kiangah a hohta hi. Huan, kumpipa amah kipahpih dingin a dinga, a maah a kuna, a laltutphah ah a tua, huan, kumpipa nu adingin laltutphah a tungsaka; a taklamah a tu ta hi.
20и сказала: я имею к тебе одну небольшую просьбу, не откажи мне. И сказал ей царь: проси, мать моя; я не откажу тебе.
20Huchiin, thil khat neu chik petmah ka hon ngen ding; pha honsak lou sak mahmah ken, a chi a. Huan, kumpipan a kiangah ngen ve nu: pha ka honsak lou sak het kei ding, a chi a.
21И сказала она: дай Ависагу Сунамитянку Адонии, брату твоему, в жену.
21Huan, aman, Shunam mi Abisag na unaupa Adonija ji dingin nei sakin, a chi a.
22И отвечал царь Соломон и сказал матери своей: а зачем ты просишь Ависагу Сунамитянку для Адонии? проси ему также и царства; ибо он мой старший брат, и ему священник Авиафар и Иоав, сын Саруин, друг .
22Huan, kumpipa Solomonin a dawnga, a nu kiangah, bang chidana Shunam mi Abisag pen Adonija dia ngen na hia oi? Gam leng nget sak vanglak tanla; amah ka u a vo oi; amah ading leh siampu Abiathar leh Zerui tapa Joab adingin leng ngen tan la, a chi a.
23И поклялся царь Соломон Господом, говоря: то и то пусть сделает со мною Бог и еще больше сделает, если нена свою душу сказал Адония такое слово;
23Huchiin, kumpipa Solomonin Toupa min louin, Adonija thil ngetin amah tunga sihna thu gen a hih kei himhim leh Pathianin a lohlohin honloh mai hen huai sanga thupijaw in leng.
24ныне же, – жив Господь, укрепивший меня и посадивший меня на престоле Давида, отца моего, и устроивший мне дом, как говорил Он, – ныне же Адония должен умереть.
24Huchiin, Toupa, a thuchiam banga honhihkip, ka pa David laltutphaha hontusak, inkuan honna phuhkhiaksakppa hinna louin ka gen hi. Adonija tuni mahmahin hihlup ngeingei sing ahi, chiin a kichiamta a.
25И послал царь Соломон Ванею, сына Иодаева, который поразил его, и он умер.
25Huchiin, kumpipa Solomonin Jehoiada tapa Benai a sawla, aman a vasuala, a thatta hi.
26А священнику Авиафару царь сказал: ступай в Анафоф на твое поле; ты достоин смерти, но в настоящее время я не умерщвлю тебя, ибо ты носил ковчег Владыки Господа пред Давидом, отцом моим, и терпел все, что терпел отец мой.
26Huan, siampu Abiathar kiangah kumpipan, Anathoth khuaah nang in leh lou ah pai mang in, si pah dia kilawm na hipeuh mah hi: himahleh ka pa David maa Toupa Pathian bawn na najawn sek jiakin leh ka pa haksatna thuakna tengtenga na nathuak sam sek jiakin tuin jaw ka honhihlum tadih kei ding, a chi a.
27И удалил Соломон Авиафара от священства Господня, и исполнилосьслово Господа, которое сказал Он о доме Илия в Силоме.
27Huchiin, Solomonin Abiathar Toupa siampu a hihna a tawpsak a, Toupan Silo khuaa Eli inkuante tungtang thu a gen a tun theihna dingin.
28Слух об этом дошел до Иоава, – так как Иоав склонялся на сторону Адонии, а на сторону Соломона не склонялся, – и убежал Иоав в скинию Господню и ухватился за роги жертвенника.
28huan, huai thu Joab kiang a hongtunga, Joab bel Absalom lama pang jaw ahi keinaa, Adonija lama pang lah ahi ngala, huchiin, Joab Toupa Puanin ah a taia, maitam kite a lena.
29И донесли царю Соломону, что Иоав убежал в скинию Господню и что он у жертвенника. И послал Соломон Ванею, сына Иодаева, говоря: пойди, умертви его.
29Huan, Toupa puanin ah Joab a taia, ngaiin, maitam bulah a om, chiin kumpipa Solomon a hilh ua. Huchiin kumpipa Solomon in Jehoiada tapa Benai, va sualin, chiin a sawl a.
30И пришел Ванея в скинию Господню и сказал ему: так сказал царь: выходи. И сказал тот: нет, я хочу умереть здесь. Ванея передал это царю, говоря: так сказал Иоав, и так отвечал мне.
30Huan, Benai Toupa puanin ah a hoh toua, a kiangah, kumpipan hongpawt khia heh a chi, achia. Huan, aman, hi lou e; hiaiah ka si mai ding, a chi a. Huan, Benaiin, Joabin hichiin a nachia, hichibangin a honna dawng hi, chiin kumpipa kiangah thu a tun nawn a.
31Царь сказал ему: сделай, как он сказал, и умертви его и похорони его, и сними невинную кровь, пролитую Иоавом, с меняи с дома отца моего;
31Huan, kumpipan a kiangah, a chih bangin hih inla, vasual inla, vuiin, a jiak om hetloua Joabin sisan a suahna akipan kei leh ka pa inkote na hulsak theihna dingin,
32да обратит Господь кровь его на голову его за то, что он убил двух мужей невинных и лучших его: поразил мечом, без ведома отца моего Давида, Авенира, сына Нирова, военачальника Израильского, и Амессая, сынаИеферова, военачальника Иудейского;
32Huchiin, amah sanga mi kizen jaw leh hoih jaw mi nih, Ner tapa Abner, Israelte sepaih heutu leh Jether tapa Amasa, Judate sepaih heutu ka pa David theih louha suala, namsaua thah jiakin Toupan a san amah lu tungah a kik sak nawn ding.
33да обратится кровь их на голову Иоава и на голову потомства его на веки, а Давиду и потомству его, и дому его и престолу его да будет мир на веки от Господа!
33Huchiin, a sisan uh Joab lu tungah leh, a suante lu tungah khantawnin a kik dinga: David tungah te, a suante tungah te, a inkote tungah te, a laltutphah tungah te bel Toupa kianga kipan lungmuanna khantawnin a om nilouh ding, a chi a.
34И пошел Ванея, сын Иодаев, и поразил Иоава, и умертвил его, и он был похоронен в доме своем в пустыне.
34Huchiin, Jehoiada tapa Benai a vahoh toua, a vasuala, a that; huan, gamdaiah amah inah a vui uhi.
35И поставил царь Соломон Ванею, сына Иодаева, вместо его над войском; а Садока священника поставил царь вместо Авиафара.
35Huan, kumpipan Jehoiada tapa Benai bel sepaihte tungah a sikin a pangsaka: huan, siampu Zadok bel kumpipan Abiathar sikin a pangsak hi.
36И послав царь призвал Семея и сказал ему: построй себе дом в Иерусалиме и живи здесь, и никуда не выходи отсюда;
36Huan, kumpipan Simei a sam saka, a kiangah, Jerusalem ah in lam inla huaiah om inla, huaia kipan koi dang mahah pawt ken.
37и знай, что в тот день, в который ты выйдешь и перейдешь потокКедрон, непременно умрешь; кровь твоя будет на голове твоей.
37Na pawt ni, Kidron lui na kan ni niin na si ngeingei ding chih theiin: na sisan nangmah lutung mahah a om ding, a chi a.
38И сказал Семей царю: хорошо; как приказал господин мой царь, так сделает раб твой. И жил Семей в Иерусалиме долгое время.
38Huan, Simeiin kumpipa kiangah, a dik hi: Toupa ka puin a gen bangin na sikhain a hih jel ding, a chi a. Huan, Simei Jerusalemah sawt kuam tak a om a.
39Но через три года случилось, что у Семея двое рабов убежали кАнхусу, сыну Маахи, царю Гефскому. И сказали Семею, говоря: вот, рабы твои в Гефе.
39Huan, hichi ahia, kum thum a honghih nungin Simei sikhate laka nih Gath kho kumpipa Maak tapa Akis kiangah a tai ua; huan, ngaiin na sikhate Gath khuaah a om uh, chiin Simei a hilh ua.
40И встал Семей, и оседлал осла своего, и отправился в Геф к Анхусу искать рабов своих. И возвратился Семей и привелрабов своих из Гефа.
40Huan, Simei a thoua, a sabengtung a vana, a sikhate zong dingin Gath khuaah Akis kiangah a hohta: huan, Simeiin Gath khuaa kipan a sikhate a vapi hi.
41И донесли Соломону, что Семей ходил из Иерусалима в Геф и возвратился.
41Huan, Simei Jerusalem khua akipan a pawta, Gath khuaah a vahoha, a hong kik chih Solomon a hilh uh.
42И послав призвал царь Семея и сказал ему: не клялся ли я тебе Господом и не объявлял ли тебе, говоря: „знай, что в тот день, в который ты выйдешь и пойдешь куда-нибудь, непременно умрешь"? и ты сказал мне: „хорошо";
42Huan, kumpipan Simei a samsaka, a kiangah, na pawt ni, gam danga na pawtkhiak ni niin na si ngeingei ding, chiin Toupa min louin ka honkichiamsakin, ka hontheisak ahi kei maw? huan, nangmah inleng ka kiangah, na thu gen ka jak a hoih hi, na chi a.
43зачем же ты не соблюл приказания, которое я дал тебе пред Господом с клятвою?
43Bangdia Toupa kichiamna leh thu ka honpiak tangtun lou na hia? a chi a.
44И сказал царь Семею: ты знаешь и знает сердцетвое все зло, какое ты сделал отцу моему Давиду; да обратит же Господь злобу твою на голову твою!
44Huan, kumpipa mahin Simei kiangah, na lungtang sunggil ginatlouhdan, ka pa David tunga na gamtatdante na thei vek: huchiin Toupan na thulimlouhna nangmah lu tung ngei ah a kiksak nawn ding.
45а царь Соломон да будет благословен, и престол Давида да будет непоколебим пред Господом во веки!
45Kumpipa Solomon bel vualjawlin a om dinga, David laltutphah Toupa maa khantawna hihkip ahi ding, a chi a.Huchiin kumpipan Jehoiada tapa Benai thu a piaa; amah a kuana, a vasuala, a thatta hi. Huchiin gam Solomon khuta hihkipin a omta hi.
46и повелел царь Ванее, сыну Иодаеву, и он пошел и поразил Семея, и тот умер.
46Huchiin kumpipan Jehoiada tapa Benai thu a piaa; amah a kuana, a vasuala, a thatta hi. Huchiin gam Solomon khuta hihkipin a omta hi.