¹Когда Давид жил в доме своем, то сказал Давид Нафану пророку: вот, я живу в доме кедровом, а ковчег завета Господня под шатром.

¹А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.

²И сказал Нафан Давиду: все, что у тебя на сердце, делай, ибо с тобою Бог.

²А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.

³Но в ту же ночь было слово Божие к Нафану:

³Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:

⁴пойди и скажи рабу Моему Давиду: так говорит Господь: не ты построишь Мне дом для обитания,

⁴Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.

⁵ибо Я не жил в доме с того дня, как вывел сынов Израиля, и до сего дня, а ходил из скинии в скинию и из жилища в жилище .

⁵Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

⁶Где ни ходил Я со всем Израилем, сказал ли Я хотя слово которому-либо из судей Израильских, которым Я повелел пасти народ Мой: зачем вы не построите Мне дома кедрового?

⁶Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?

⁷И теперь так скажи рабу Моему Давиду: так говорит Господь Саваоф: Явзял тебя от стада овец, чтобы ты был вождем народа Моего Израиля;

⁷Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.

⁸и был с тобою везде, куда ты ни ходил, и истребил всех врагов твоих пред лицем твоим, исделал имя твое, как имя великих на земле;

⁸И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.

⁹и Я устроил место для народа Моего Израиля, и укоренил его, и будет он спокойно жить на месте своем, и не будет более тревожим, и нечестивые не станут больше теснить его, как прежде,

⁹И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,

¹⁰в те дни, когда Я поставил судей над народом Моим Израилем, и Я смирил всех врагов твоих, и возвещаю тебе, что Господь устроит тебе дом.

¹⁰И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.

¹¹Когда исполнятся дни твои, и ты отойдешь к отцам твоим, тогда Я восставлю семя твое после тебя, которое будет из сынов твоих, и утвержу царство его.

¹¹И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

¹²Он построит Мне дом, и утвержу престол его на веки.

¹²Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.

¹³Я буду ему отцом, и он будет Мне сыном, – и милости Моей не отниму от него, как Я отнялот того, который был прежде тебя.

¹³Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.

¹⁴Я поставлю его в доме Моем и в царстве Моем на веки, и престол его будет тверд вечно.

¹⁴Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.

¹⁵Все эти слова и все видение точно пересказал Нафан Давиду.

¹⁵По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

¹⁶И пришел царь Давид, и стал пред лицем Господним, и сказал: кто я, Господи Боже, и что такое дом мой, что Ты так возвысил меня?

¹⁶Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?

¹⁷Но и этого еще мало показалось в очах Твоих, Боже; Ты возвещаешь о доме раба Твоего вдаль, и взираешь на меня, как на человека великого, Господи Боже!

¹⁷И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.

¹⁸Что еще может прибавить пред Тобою Давид для возвеличения раба Твоего? Ты знаешь раба Твоего!

¹⁸Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?

¹⁹Господи! для раба Твоего, по сердцу Твоему, Ты делаешь все это великое, чтобы явить всякое величие.

¹⁹Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.

²⁰Господи! Нет подобного Тебе, и нет Бога, кроме Тебя, по всему, что слышали мы своими ушами.

²⁰Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.

²¹И кто подобен народу Твоему Израилю, единственному народу на земле, к которому приходил Бог, чтоб искупить его Себе в народ, сделать Себе имя великим и страшным делом – прогнанием народов от лица народа Твоего, который Ты избавил из Египта.

²¹Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира

²²Ты соделал народ Твой Израиля Своим собственным народом навек, и Ты, Господи, стал Богом его.

²²Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.

²³Итак теперь, о, Господи, слово, которое Ты сказал о рабе Твоем и о доме его, утверди навек, и сделай, как Ты сказал.

²³И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.

²⁴И да пребудет и возвеличится имя Твое во веки, чтобы говорили: Господь Саваоф, Бог Израилев, есть Бог над Израилем, и дом раба Твоего Давида да будет тверд пред лицем Твоим.

²⁴Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.

²⁵Ибо Ты, Боже мой, открыл рабу Твоему, что Ты устроишь ему дом,поэтому раб Твой и дерзнул молиться пред Тобою.

²⁵Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.

²⁶И ныне, Господи, Ты Бог, и Ты сказал о рабе Твоем такое благо.

²⁶Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.

²⁷Начни же благословлять дом раба Твоего, чтоб он был вечно пред лицем Твоим. Ибо если Ты, Господи, благословишь, то будет он благословен вовек.

²⁷Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.