¹А о чем вы писали ко мне, то хорошо человеку не касаться женщины.

¹А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:

²Но, во избежание блуда, каждый имей свою жену, и каждая имей своего мужа.

²Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;

³Муж оказывай жене должное благорасположение; подобно ижена мужу.

³Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.

⁴Жена не властна над своим телом, но муж; равно и муж не властен над своим телом, но жена.

⁴Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.

⁵Не уклоняйтесь друг от друга, разве по согласию, на время, для упражнения в посте и молитве, а потом опять будьте вместе, чтобы не искушал вас сатана невоздержанием вашим.

⁵Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.

⁶Впрочем это сказано мною как позволение, а не как повеление.

⁶Али ово говорим по свету а не по заповести;

⁷Ибо желаю, чтобы все люди были, как и я; но каждый имеет свое дарование от Бога, один так, другой иначе.

⁷Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.

⁸Безбрачным же и вдовам говорю: хорошо им оставаться, как я.

⁸А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

⁹Но если не могут воздержаться, пусть вступают в брак; ибо лучше вступить в брак, нежели разжигаться.

⁹Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.

¹⁰А вступившим в брак не я повелеваю, а Господь: жене не разводиться с мужем, –

¹⁰А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја

¹¹если же разведется, то должна оставаться безбрачною, или примириться с мужем своим, – и мужу не оставлять жены своей .

¹¹(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.

¹²Прочим же я говорю, а не Господь: если какой брат имеет жену неверующую, и она согласна жить с ним, то он не должен оставлять ее;

¹²А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.

¹³и жена, которая имеет мужа неверующего, и он согласен жить с нею, не должна оставлять его.

¹³И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.

¹⁴Ибо неверующий муж освящается женою верующею, и жена неверующая освящается мужем верующим. Иначе дети ваши были бы нечисты, а теперь святы.

¹⁴Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.

¹⁵Если же неверующий хочет развестись, пусть разводится; брат или сестра в таких случаях не связаны; к миру призвал нас Господь.

¹⁵Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

¹⁶Почему ты знаешь, жена, не спасешь ли мужа? Или ты,муж, почему знаешь, не спасешь ли жены?

¹⁶Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

¹⁷Только каждый поступай так, как Бог ему определил, и каждый, как Господь призвал. Так я повелеваю по всем церквам.

¹⁷Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.

¹⁸Призван ли кто обрезанным, не скрывайся; призван ли кто необрезанным, не обрезывайся.

¹⁸Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

¹⁹Обрезание ничто и необрезание ничто, но все в соблюдении заповедей Божиих.

¹⁹Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.

²⁰Каждый оставайся в том звании, в котором призван.

²⁰Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.

²¹Рабом ли ты призван, не смущайся; но если и можешь сделаться свободным, то лучшим воспользуйся.

²¹Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

²²Ибо раб, призванный в Господе, есть свободный Господа; равно и призванный свободным есть раб Христов.

²²Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

²³Вы куплены дорогою ценою; не делайтесь рабами человеков.

²³Купљени сте скупо, не будите робови људима.

²⁴В каком звании кто призван, братия, в том каждый и оставайся пред Богом.

²⁴Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.

²⁵Относительно девства я не имею повеления Господня, а даю совет, как получивший от Господа милостьбыть Ему верным.

²⁵А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.

²⁶По настоящей нужде за лучшее признаю, что хорошочеловеку оставаться так.

²⁶Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.

²⁷Соединен ли ты с женой? не ищи развода. Остался либез жены? не ищи жены.

²⁷Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.

²⁸Впрочем, если и женишься, не согрешишь; и если девица выйдет замуж, не согрешит. Но таковые будут иметь скорби по плоти; а мневас жаль.

²⁸А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.

²⁹Я вам сказываю, братия: время уже коротко, так что имеющие жен должны быть, как не имеющие;

²⁹А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

³⁰и плачущие, как не плачущие; и радующиеся, как не радующиеся; и покупающие, как не приобретающие;

³⁰И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

³¹и пользующиеся миром сим, как не пользующиеся; ибо проходит образ мира сего.

³¹И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.

³²А я хочу, чтобы вы были без забот. Неженатый заботится о Господнем, как угодить Господу;

³²А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

³³а женатый заботится о мирском, как угодить жене. Есть разность между замужнею идевицею:

³³А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

³⁴незамужняя заботится о Господнем, как угодить Господу, чтобы быть святою и телом и духом; а замужняя заботится о мирском, как угодить мужу.

³⁴Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.

³⁵Говорю это для вашей же пользы, не с тем, чтобы наложить на вас узы, но чтобы вы благочинно и непрестанно служили Господу без развлечения.

³⁵А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.

³⁶Если же кто почитает неприличным для своей девицы то, чтобы она, будучи в зрелом возрасте, оставалась так, тот пусть делает, как хочет: не согрешит; пусть таковые выходят замуж.

³⁶Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.

³⁷Но кто непоколебимо тверд в сердце своем и, не будучи стесняем нуждою, но будучи властен в своей воле, решился в сердце своем соблюдать свою деву, тот хорошо поступает.

³⁷А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.

³⁸Посему выдающий замуж свою девицу поступает хорошо; а не выдающий поступает лучше.

³⁸Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.

³⁹Жена связана законом, доколе жив муж ее; если же муж ее умрет, свободна выйти, за кого хочет, только в Господе.

³⁹Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

⁴⁰Но она блаженнее, если останется так, по моему совету; а думаю, и я имею Духа Божия.

⁴⁰Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.