1(24:2) Когда Саул возвратился от Филистимлян, его известили, говоря: вот, Давид в пустыне Ен-Гадди.
1И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.
2(24:3) И взял Саул три тысячи отборных мужей из всегоИзраиля и пошел искать Давида и людей его по горам, где живут серны.
2Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.
3(24:4) И пришел к загону овечьему, при дороге; там была пещера, и зашел туда Саул для нужды; Давид же и люди его сидели в глубине пещеры.
3И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.
4(24:5) И говорили Давиду люди его: вот день, о котором говорил тебе Господь: „вот, Я предам врага твоего в руки твои, и сделаешь с ним, что тебе угодно". Давид встал и тихонько отрезал край от верхнейодежды Саула.
4И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
5(24:6) Но после сего больно стало сердцу Давида, что он отрезал край от одежды Саула.
5А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
6(24:7) И сказал он людям своим: да не попустит мне Господь сделать это господину моему, помазаннику Господню, чтобы наложить руку мою на него, ибоон помазанник Господень.
6И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.
7(24:8) И удержал Давид людей своих сими словами и не дал им восстать на Саула. А Саул встал и вышел из пещеры на дорогу.
7И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.
8(24:9) Потом встал и Давид, и вышел из пещеры, и закричал вслед Саула, говоря: господин мой, царь! Саул оглянулся назад, и Давид пал лицем на землю и поклонился ему .
8Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.
9(24:10) И сказал Давид Саулу: зачем ты слушаешь речи людей, которые говорят: „вот, Давид умышляет зло на тебя"?
9И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?
10(24:11) Вот, сегодня видят глаза твои, что Господь предавал тебя нынев руки мои в пещере; и мне говорили, чтоб убить тебя; но я пощадил тебя и сказал: „не подниму руки моей на господина моего, ибо он помазанник Господа".
10Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.
11(24:12) Отец мой! посмотри на край одежды твоей в руке моей; я отрезал край одежды твоей, а тебя не убил: узнай и убедись, что нет в руке моей зла, ни коварства, и я не согрешил против тебя; а ты ищешь души моей, чтоб отнять ее.
11Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.
12(24:13) Да рассудит Господь между мною и тобою, и да отмстит тебе Господь за меня; но рука моя не будет на тебе,
12Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.
13(24:14) как говорит древняя притча: „от беззаконных исходит беззаконие". А рука моя не будет на тебе.
13Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.
14(24:15) Против кого вышел царь Израильский? За кем ты гоняешься? За мертвым псом, за одною блохою.
14За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.
15(24:16) Господь да будет судьею и рассудит между мною и тобою. Он рассмотрит, разберет дело мое, и спасет меня от руки твоей.
15Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.
16(24:17) Когда кончил Давид говорить слова сии к Саулу, Саул сказал: твой ли это голос, сын мой Давид? И возвысил Саул голос свой, и плакал,
16А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.
17(24:18) и сказал Давиду: ты правее меня, ибо ты воздал мне добром, а явоздавал тебе злом;
17И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.
18(24:19) ты показал это сегодня, поступив со мною милостиво, когда Господь предавал меня в руки твои, ты не убил меня.
18И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.
19(24:20) Кто, найдя врага своего, отпустил бы его в добрый путь? Господь воздаст тебе добром за то, что сделал ты мне сегодня.
19И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.
20(24:21) И теперь я знаю, что ты непременно будешь царствовать, и царство Израилево будет твердо в руке твоей.
20И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.
21(24:22) Итак поклянись мне Господом, что ты не искоренишь потомства моего после меня и не уничтожишь имени моего в доме отца моего.
21Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.
22(24:23) И поклялся Давид Саулу. И пошел Саул в дом свой, Давид же и люди его взошли в место укрепленное.
22И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.