¹Отрок Самуил служил Господу при Илии; слово Господне было редко в те дни, видения были не часты.

¹А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.

²И было в то время, когда Илий лежал на своем месте, – глаза же его начали смежаться, и он не мог видеть, –

²Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.

³и светильник Божий еще не погас, и Самуил лежал в храме Господнем, где ковчег Божий;

³И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.

⁴воззвал Господь к Самуилу: И отвечал он: вот я!

⁴И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.

⁵И побежал к Илию и сказал: вот я! ты звал меня. Но тот сказал: я не звал тебя; пойди назад, ложись. И он пошел и лег.

⁵И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.

⁶Но Господь в другой раз воззвал к Самуилу: Он встал, и пришел к Илию вторично, и сказал: вот я! ты звал меня. Но тот сказал: я не звал тебя, сын мой; пойди назад, ложись.

⁶А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.

⁷Самуил еще не знал тогда голоса Господа, и еще не открывалось ему слово Господне.

⁷А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.

⁸И воззвал Господь к Самуилу еще в третий раз. Он встал и пришел к Илию и сказал: вот я! ты звал меня. Тогда понялИлий, что Господь зовет отрока.

⁸Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.

⁹И сказал Илий Самуилу: пойди назад и ложись, и когда Зовущий позовет тебя, ты скажи: говори, Господи, ибо слышит раб Твой. И пошел Самуил и лег на месте своем.

⁹И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.

¹⁰И пришел Господь, и стал, и воззвал, как в тот и другой раз: Самуил, Самуил! И сказал Самуил: говори, Господи , ибо слышит раб Твой.

¹⁰А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.

¹¹И сказал Господь Самуилу: вот, Я сделаю дело в Израиле, о которомкто услышит, у того зазвенит в обоих ушах;

¹¹И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.

¹²в тот день Я исполню над Илием все то, что Я говорил о доме его;Я начну и окончу;

¹²У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.

¹³Я объявил ему, что Я накажу дом его на веки за ту вину, что онзнал, как сыновья его нечествуют, и не обуздывал их;

¹³Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.

¹⁴и посему клянусь дому Илия, что вина дома Илиева не загладится ни жертвами, ни приношениями хлебными вовек.

¹⁴Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.

¹⁵И спал Самуил до утра, и отворил двери дома Господня; и боялся Самуил объявить видение сие Илию.

¹⁵И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.

¹⁶Но Илий позвал Самуила и сказал: сын мой Самуил! Тот сказал: вот я!

¹⁶А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.

¹⁷И сказал Илий : что сказано тебе? не скрой от меня; то и то сделает с тобою Бог, и еще больше сделает, если ты утаишь от меня что-либо из всего того, что сказано тебе.

¹⁷А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.

¹⁸И объявил ему Самуил все и не скрыл от него ничего . Тогда сказал Илий :Он – Господь; что Ему угодно, то да сотворит.

¹⁸И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.

¹⁹И возрос Самуил, и Господь был с ним; и не осталось ни одного из слов его неисполнившимся.

¹⁹А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.

²⁰И узнал весь Израиль от Дана до Вирсавии, что Самуил удостоен бытьпророком Господним.

²⁰И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.

²¹И продолжал Господь являться в Силоме после того, как открыл Себя Самуилу в Силоме чрез слово Господне.

²¹И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.