¹Был некто из сынов Вениамина, имя его Кис, сын Авиила, сына Церона, сына Бехорафа, сына Афия, сына некоего Вениамитянина,человек знатный.

¹А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак.

²У него был сын, имя его Саул, молодой и красивый; и не было никого из Израильтянкрасивее его; он от плеч своих был выше всего народа.

²Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа.

³И пропали ослицы у Киса, отца Саулова, и сказал КисСаулу, сыну своему: возьми с собою одного из слуг и встань, пойди, поищи ослиц.

³А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице.

⁴И прошел он гору Ефремову и прошел землю Шалишу, но не нашли; и прошли землю Шаалим, и там их нет; и прошел он землю Вениаминову, и не нашли.

⁴И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.

⁵Когда они пришли в землю Цуф, Саул сказал слуге своему, который былс ним: пойдем назад, чтобы отец мой, оставив ослиц, не стал беспокоиться о нас.

⁵А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.

⁶Но слуга сказал ему: вот в этом городе есть человек Божий, человек уважаемый; все, что он ни скажет, сбывается; сходим теперь туда; может быть, он укажетнам путь наш, по которому нам идти.

⁶А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.

⁷И сказал Саул слуге своему: вот мы пойдем, а что мы принесем томучеловеку? ибо хлеба не стало в сумах наших, и подарка нет,чтобы поднести человеку Божию; что у нас?

⁷А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо?

⁸И опять отвечал слуга Саулу и сказал: вот в руке моей четверть сикля серебра; я отдам человеку Божию, и он укажет нампуть наш.

⁸А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути.

⁹Прежде у Израиля, когда кто-нибудь шел вопрошать Бога, говорили так: „пойдем к прозорливцу"; ибо тот, кого называют ныне пророком, прежде назывался прозорливцем.

⁹А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац.

¹⁰И сказал Саул слуге своему: хорошо ты говоришь; пойдем. И пошли в город, где человек Божий.

¹⁰И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји.

¹¹Когда они поднимались вверх в город, то встретили девиц, вышедших черпать воду, и сказали им: есть ли здесь прозорливец?

¹¹И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац?

¹²Те отвечали им и сказали: есть; вот, он впереди тебя; только поспешай, ибо он сегодня пришел в город, потому что сегодня у народа жертвоприношение на высоте;

¹²А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.

¹³когда придете в город, застанете его, пока он еще не пошел на ту высоту, на обед; ибо народ не начнет есть, доколе он не придет; потому что он благословит жертву, и после того станут есть званые; итак ступайте,теперь еще застанете его.

¹³Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.

¹⁴И пошли они в город. Когда же вошли в средину города, то вот и Самуил выходит навстречу им, чтоб идти на высоту.

¹⁴И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.

¹⁵А Господь открыл Самуилу за день до приходаСаулова и сказал:

¹⁵А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши:

¹⁶завтра в это время Я пришлю к тебе человека из земли Вениаминовой, и ты помажь его в правителя народу Моему – Израилю, и он спасет народ Мой от рукиФилистимлян; ибо Я призрел на народ Мой, так как вопль его достиг до Меня.

¹⁶Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.

¹⁷Когда Самуил увидел Саула, то Господь сказал ему: вот человек, окотором Я говорил тебе; он будет управлять народом Моим.

¹⁷И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом.

¹⁸И подошел Саул к Самуилу в воротах и спросил его: скажи мне, где дом прозорливца?

¹⁸И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева?

¹⁹И отвечал Самуил Саулу, и сказал: я прозорливец, иди впереди меня на высоту; и вы будете обедать со мною сегодня, и отпущу тебя утром, и все, что у тебя на сердце, скажу тебе;

¹⁹А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти.

²⁰а об ослицах, которые у тебя пропали уже три дня, не заботься; они нашлись. И кому все вожделенное в Израиле? Не тебе ли и всему дому отца твоего?

²⁰А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог?

²¹И отвечал Саул и сказал: не сын ли я Вениамина, одного из меньших колен Израилевых? И племя мое не малейшее ли между всеми племенами колена Вениаминова? К чему же ты говоришь мне это?

²¹А Саул одговори и рече: Нисам ли од племена Венијаминовог, најмањег племена Израиљевог, и дом мој најмањи између свих домова племена Венијаминовог? Што ми дакле говориш тако?

²²И взял Самуил Саула и слугу его, и ввел их в комнату, и дал им первое место между званными, которых было около тридцати человек.

²²А Самуило узе Саула и његовог момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих беше до тридесет људи.

²³И сказал Самуил повару: подай ту часть, которую я дал тебе и о которой я сказал тебе: „отложи ее у себя".

²³И Самуило рече кувару: Донеси део који ти дадох и за који ти рекох: Остави га код себе.

²⁴И взял повар плечо и что было при нем и положил пред Саулом. Исказал Самуил : вот это оставлено, положи пред собою и ешь, ибо к сему времени сбережено это для тебя, когда я созывал народ. И обедал Саул с Самуилом в тот день.

²⁴Тада донесе кувар плеће и шта беше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: Ево шта је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано пре за тебе, кад рекох: Позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан.

²⁵И сошли они с высоты в город, и Самуил разговаривал с Саулом на кровле.

²⁵Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову.

²⁶Утром встали они так: когда взошла заря, Самуил воззвал к Саулу на кровлю и сказал: встань, я провожу тебя. И встал Саул, и вышли оба они из дома, он и Самуил.

²⁶А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: Дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изиђоше обојица, он и Самуило.

²⁷Когда подходили они к концу города, Самуил сказал Саулу: скажи слуге, чтобы он пошел впереди нас, – и он пошел вперед; – а ты остановись теперь, и я открою тебе, что сказал Бог.

²⁷И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: Реци момку нека иде напред (и он прође напред), а ти стани мало да ти јавим реч Божију.