¹Но в седьмой год ободрился Иодай и принял в союз с собою начальников сотен: Азарию, сына Иерохамова, и Исмаила, сына Иегохананова, и Азарию, сына Оведова, и Маасею, сына Адаии, и Елишафата, сына Зихри.

¹А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотнике Азарију сина Јероамовог и Исмаила сина Јоанановог и Азарију сина Овидовог и Масију сина Адајевог и Елисафата сина Зихријевог, и ухвати веру с њима,

²И они прошли по Иудее и собрали левитов из всех городов Иудеи иглав поколений Израилевых, и пришли в Иерусалим.

²Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свих градова Јудиних и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.

³И заключило все собрание союз в доме Божием с царем. И сказал им Иодай : вот сын царя должен быть царем, как изрек Господь о сыновьях Давидовых.

³И сав збор учини веру у дому Божјем с царем; и Јодај им рече: Ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.

⁴Вот что вы сделайте: треть вас, приходящих в субботу, из священников и левитов, будет привратниками у порогов,

⁴Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;

⁵и треть при доме царском, и треть у ворот Иесод, а весь народ на дворах дома Господня.

⁵А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тремовима дома Господњег.

⁶И никто пусть не входит в дом Господень, кроме священников и служащих из левитов. Они могут войти, потому что освящены; весь же народ пусть стоит на страже Господней.

⁶Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и оних Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповедио да чини.

⁷И пусть левиты окружат царя со всех сторон, всякий с оружием своим в руке своей, и кто будет входить в храм, да будет умерщвлен. И будьте вы при царе, когда он будет входить и выходить.

⁷И Левити нека опколе цара, сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.

⁸И сделали левиты и все Иудеи, что приказал Иодай священник; и взяли каждый людей своих, приходящих в субботу с отходящими в субботу, потому что не отпустил священник Иодай сменившихся черед.

⁸И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповеди свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редове.

⁹И роздал Иодай священник начальникам сотен копья и малые и большие щиты царя Давида, которые были в доме Божием;

⁹И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што беху у дому Божијем.

¹⁰и поставил весь народ, каждого с оружием его в руке его, от правой стороны храма до левой стороны храма, у жертвенника и у дома, вокруг царя.

¹⁰И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до леве према олтару и према дому, око цара.

¹¹И вывели сына царя, и возложили на него венец и украшения, ипоставили его царем; и помазали его Иодай и сыновья егои сказали: да живет царь!

¹¹Тада изведоше сина царевог, и метнуше му на главу венац, и дадоше му сведочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Да живи цар!

¹²И услышала Гофолия голос народа, бегущего и провозглашающего о царе, и вышла к народу в дом Господень,

¹²А кад Готолија чу вику народа који се стецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.

¹³и увидела: и вот царь стоит на возвышении своем при входе, и князья и трубы подле царя, и весь народ земли веселится, и трубят трубами, и певцы с орудиями музыкальными и искусные в славословии. И разодрала Гофолия одежды свои и закричала: заговор! заговор!

¹³И погледа, и гле, цар стајаше код свог ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и певачи певаху уз оруђа музичка и они који почињаху у певању. Тада раздре Готолија хаљине своје и повика: Буна! Буна!

¹⁴И вызвал Иодай священник начальников сотен, начальствующих надвойском, и сказал им: выведите ее вон, и, кто последует за нею, да будет умерщвлен мечом. Потому что священник сказал: не умертвите ее в доме Господнем.

¹⁴А Јодај свештеник заповеди да изађу стотиници који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: Немојте је убити у дому Господњем.

¹⁵И дали ей место, и когда она пришла ко входу конских ворот царского дома, там умертвили ее.

¹⁵И начинише јој место, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и онде је погубише.

¹⁶И заключил Иодай завет между собою и между всем народом и царем, чтобы быть им народом Господним.

¹⁶Тада Јодај учини веру међу собом и свим народом и царем да ће бити народ Господњи.

¹⁷И пошел весь народ в капище Ваала, и разрушили его, и жертвенникиего и истуканов его сокрушили; и Матфана, жреца Ваалова, умертвили пред жертвенниками.

¹⁷Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана, свештеника Валовог, убише пред олтарима.

¹⁸И поручил Иодай дела дома Господня священникам и левитам, как распределил Давид в доме Господнем, для возношения всесожжений Господу, как написано в законе Моисеевом, с радостью и пением, по уставу Давидову.

¹⁸И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид беше одредио дому Господњем, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијевом, с весељем и песмама по наредби Давидовој.

¹⁹И поставил он привратников у ворот дома Господня, чтобы не мог входить нечистый почему-нибудь.

¹⁹Постави и вратаре на вратима дома Господњег да не би улазио нечист ода шта му драго.

²⁰И взял начальников сотен, и вельмож, и начальствующих в народе, ивесь народ земли, и проводил царя из дома Господня, и прошли чрез верхние ворота в дом царский, и посадили царя на царский престол.

²⁰И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњег и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски престо.

²¹И веселился весь народ земли, и город успокоился. А Гофолию умертвили мечом.

²¹И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.