¹Симон Петр, раб и Апостол Иисуса Христа, принявшим снами равно драгоценную веру по правде Бога нашего и Спасителя Иисуса Христа:

¹Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:

²благодать и мир вам да умножится в познании Бога и Христа Иисуса, Господа нашего.

²Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.

³Как от Божественной силы Его даровано нам все потребное для жизни и благочестия, через познание Призвавшего нас славою и благостию,

³Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,

⁴которыми дарованы нам великие и драгоценные обетования, дабы вы через них соделались причастниками Божеского естества, удалившись от господствующего в мире растления похотью:

⁴Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.

⁵то вы, прилагая к сему все старание, покажите в вере вашей добродетель, в добродетели рассудительность,

⁵И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,

⁶в рассудительности воздержание, в воздержании терпение, в терпенииблагочестие,

⁶А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

⁷в благочестии братолюбие, в братолюбии любовь.

⁷А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

⁸Если это в вас есть и умножается, то вы не останетесь без успеха и плода в познании Господа нашегоИисуса Христа.

⁸Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.

⁹А в ком нет сего, тот слеп, закрыл глаза, забыл об очищении прежних грехов своих.

⁹А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.

¹⁰Посему, братия, более и более старайтесьделать твердым ваше звание и избрание; так поступая, никогда не преткнетесь,

¹⁰Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;

¹¹ибо так откроется вам свободный вход в вечное Царство Господа нашего и Спасителя Иисуса Христа.

¹¹Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

¹²Для того я никогда не перестану напоминать вам о сем, хотя вы то и знаете, и утверждены в настоящей истине.

¹²Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

¹³Справедливым же почитаю, доколе нахожусь в этой телесной храмине, возбуждать вас напоминанием,

¹³Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

¹⁴зная, что скоро должен оставить храмину мою, как и Господь наш Иисус Христос открыл мне.

¹⁴Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

¹⁵Буду же стараться, чтобы вы и после моего отшествия всегда приводили это на память.

¹⁵А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;

¹⁶Ибо мы возвестили вам силу и пришествие Господа нашего Иисуса Христа, не хитросплетенным басням последуя, но быв очевидцами Его величия.

¹⁶Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

¹⁷Ибо Он принял от Бога Отца честь и славу, когда от велелепной славы принесся к Нему такой глас: Сей есть Сын Мой возлюбленный, в Котором Мое благоволение.

¹⁷Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.

¹⁸И этот глас, принесшийся с небес, мы слышали, будучи с Ним на святой горе.

¹⁸И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.

¹⁹И притом мы имеем вернейшее пророческое слово; и вы хорошо делаете, что обращаетесь к нему, как к светильнику, сияющему в темномместе, доколе не начнет рассветать день и не взойдет утренняя звезда в сердцах ваших,

¹⁹И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

²⁰зная прежде всего то, что никакого пророчества в Писании нельзя разрешить самому собою.

²⁰И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;

²¹Ибо никогда пророчество не было произносимо по воле человеческой, но изрекали его святые Божии человеки, будучи движимы Духом Святым.

²¹Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.