¹Старец – возлюбленному Гаию, которого я люблю по истине.

¹Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.

²Возлюбленный! молюсь, чтобы ты здравствовал и преуспевал во всем, как преуспевает душа твоя.

²Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

³Ибо я весьма обрадовался, когда пришли братия и засвидетельствовали о твоей верности, как ты ходишь в истине.

³Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.

⁴Для меня нет большей радости, как слышать, что дети мои ходят в истине.

⁴Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.

⁵Возлюбленный! ты как верный поступаешь в том, что делаешь для братьев и для странников.

⁵Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,

⁶Они засвидетельствовали перед церковью о твоей любви. Ты хорошо поступишь, если отпустишь их, как должно ради Бога,

⁶Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

⁷ибо они ради имени Его пошли, не взяв ничего от язычников.

⁷Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

⁸Итак мы должны принимать таковых, чтобы сделаться споспешниками истине.

⁸Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.

⁹Я писал церкви; но любящий первенствовать у них Диотреф не принимает нас.

⁹Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

¹⁰Посему, если я приду, то напомню о делах, которые он делает, понося нас злыми словами, и не довольствуясь тем, и сам не принимает братьев, и запрещает желающим, и изгоняет из церкви.

¹⁰Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.

¹¹Возлюбленный! не подражай злу, но добру. Кто делает добро, тот от Бога; а делающий зло не видел Бога.

¹¹Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.

¹²О Димитрии засвидетельствовано всеми и самою истиною; свидетельствуем также и мы, и вы знаете, что свидетельство наше истинно.

¹²Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.

¹³Многое имел я писать; но не хочу писать к тебе чернилами и тростью,

¹³Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

¹⁴а надеюсь скоро увидеть тебя и поговорить устами к устам. (1:15) Мир тебе. Приветствуют тебя друзья; приветствуй друзей поименно. Аминь.

¹⁴Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.