¹Такое видение открыл мне Господь Бог: вот корзина соспелыми плодами.

¹Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.

²И сказал Он: что ты видишь, Амос? Я ответил: корзину со спелыми плодами. Тогда Господь сказал мне: приспел конец народу Моему, Израилю: не буду более прощать ему.

²И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.

³Песни чертога в тот день обратятся в рыдание, говорит Господь Бог; много будет трупов, на всяком месте будут бросать ихмолча.

³И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.

⁴Выслушайте это, алчущие поглотить бедных и погубить нищих, –

⁴Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,

⁵вы, которые говорите: „когда-то пройдет новолуние, чтобы нам продавать хлеб, и суббота, чтобы открыть житницы, уменьшить меру, увеличить цену сикля и обманывать неверными весами,

⁵Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;

⁶чтобы покупать неимущих за серебро и бедных за пару обуви, а высевки из хлеба продавать".

⁶Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.

⁷Клялся Господь славою Иакова: поистине во веки не забуду ни одногоиз дел их!

⁷Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.

⁸Не поколеблется ли от этого земля, и не восплачет ли каждый, живущий на ней? Взволнуется вся она, как река, и будет подниматься и опускаться, как река Египетская.

⁸Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

⁹И будет в тот день, говорит Господь Бог: произведу закат солнца в полдень и омрачу землю среди светлого дня.

⁹И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.

¹⁰И обращу праздники ваши в сетование и все песни ваши в плач, и возложу на все чресла вретище и плешь на всякую голову; и произведу в стране плач, как о единственном сыне, и конец ее будет – как горький день.

¹⁰И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

¹¹Вот наступают дни, говорит Господь Бог, когда Я пошлю на землю голод, – не голод хлеба, не жажду воды, но жажду слышания слов Господних.

¹¹Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.

¹²И будут ходить от моря до моря и скитаться от севера к востоку, ища слова Господня, и не найдут его.

¹²И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.

¹³В тот день истаявать будут от жажды красивые девы и юноши,

¹³У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,

¹⁴которые клянутся грехом Самарийским и говорят: „жив бог твой, Дан! и жив путь в Вирсавию!" – Они падут и уже не встанут.

¹⁴Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.