¹Священникам левитам, всему колену Левиину, не будет части и удела с Израилем: онидолжны питаться жертвами Господа и Его частью;

¹Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство.

²удела же не будет ему между братьями его: Сам Господь удел его, как говорил Он ему.

²Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.

³Вот что должно быть положено священникам от народа, от приносящих в жертву волов илиовец: должно отдавать священнику плечо, челюсти и желудок;

³Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац.

⁴также начатки от хлеба твоего, вина твоего и елея твоего, и начатки от шерсти овецтвоих отдавай ему,

⁴Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му.

⁵ибо его избрал Господь Бог твой из всех колен твоих, чтобы он предстоял пред Господом,Богом твоим , служил во имя Господа, сам и сыны его во все дни.

⁵Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека.

⁶И если левит придет из одного из жилищ твоих, из всей земли сынов Израилевых, где он жил, и придет по желанию души своей на место, которое изберет Господь,

⁶И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ,

⁷и будет служить во имя Господа Бога своего, как и всебратья его левиты, предстоящие там пред Господом, –

⁷Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом.

⁸то пусть они пользуются одинаковою частью, сверх полученного от продажи отцовского имущества .

⁸Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих.

⁹Когда ты войдешь в землю, которую дает тебе Господь Бог твой, тогда не научись делать мерзости, какие делали народы сии:

⁹Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.

¹⁰не должен находиться у тебя проводящий сына своего или дочь свою чрез огонь, прорицатель, гадатель, ворожея, чародей,

¹⁰Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник,

¹¹обаятель, вызывающий духов, волшебник и вопрошающий мертвых;

¹¹Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве.

¹²ибо мерзок пред Господом всякий, делающий это, и за сии-то мерзости Господь Бог твой изгоняет их от лица твоего;

¹²Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе.

¹³будь непорочен пред Господом Богом твоим;

¹³Држи се сасвим Господа Бога свог.

¹⁴ибо народы сии, которых ты изгоняешь, слушают гадателей и прорицателей, а тебе не то дал Господь Бог твой.

¹⁴Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.

¹⁵Пророка из среды тебя, из братьев твоих, как меня, воздвигнет тебе Господь Бог твой,– Его слушайте, –

¹⁵Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

¹⁶так как ты просил у Господа Бога твоего при Хориве в день собрания, говоря: да не услышу впредь гласа Господа Бога моего и огня сеговеликого да не увижу более, дабы мне не умереть.

¹⁶По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем.

¹⁷И сказал мне Господь: хорошо то, что они говорили.

¹⁷Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше.

¹⁸Я воздвигну им Пророка из среды братьев их, такого как ты, и вложу слова Мои в уста Его, и Он будет говорить им все, что Я повелю Ему;

¹⁸Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим.

¹⁹а кто не послушает слов Моих, которые Пророк тот будет говорить Моим именем, с того Я взыщу;

¹⁹А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.

²⁰но пророка, который дерзнет говорить Моим именем то, чего Я не повелел ему говорить, и который будет говорить именем богов иных, такого пророка предайте смерти.

²⁰Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.

²¹И если скажешь в сердце твоем: „как мы узнаем слово, которое не Господь говорил?"

²¹Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?

²²Если пророк скажет именем Господа, но слово то не сбудется и не исполнится, то не Господь говорил сие слово, но говорил сие пророк по дерзости своей,– не бойся его.

²²Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.